Почетна / Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим

Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим

vladika-maksim

Кратка биографија

 

Његово Преосвештенство Хорепископ Максим (Новаковић) је рођен 21. септембра 1981. године. На крштењу добија име Миливоје. Рођен је и одрастао је на Косову и Метохији, у рударском насељу Кишница, недалеко од знамените Грачанице, у близини Приштине. Основну школу је завршио у Кишници, 1996. Прву приштинску гимназију(природно-математички смер) похађао је до рата 1999. године, када услед најезде НАТО трупа и шиптарских терориста скупа са породицом напушта Косова и Метохију и одлази као избегло лице у Баточину, код Крагујевца (Кишница је данас скоро сасвим етнички очишћена од Срба). У Крагујевцу завршава четврту годину средње школе у Првој крагујевачкој гимназији , 2000. године. Исте године уписује Православни богословски факултет Српске православне цркве у Београду.

Након завршене прве године факултета 2001. године одлази у манастир Сопоћани као искушеник. Замонашен је 2004. године од стране надлежног епископа и духовника обитељи Артемија. Рукоположен је за јерођакона 2006. године, за јеромонаха 2009. године. У чин протосинђела узведен је 2013. године, а у чин архимандрита 2015. године. У периоду од 2002. до 2006. године, боравио је, на послушању, наизменично у епископском двору у Грачаници и у манастиру Сопоћани. На уписаном факултету дипломира је 2007. године из предмета Православна литургика, на тему „Литургијско богословље оца Јустина Поповића“.

Поред ревносног труда у стицању теолошког знања, у манастиру се ревносно труди и у обављању свих наложених манастирских послушања. Својим теолошким знањем и монашким трудом даје велики допринос оживљавању и неговању издавачке делатности сопоћанског манастира. При свему, не живи по својој вољи, него по саветима и благословима свог духовног оца и Епископа Артемија. Љубав, поверење и послушање према свом старцу су три најсветлије врлине Владике Максима. Оне су га, понајвише, и узвеле на преузвишено епископско достојанство.

У периоду удара на Епископа Артемија и епархију рашко-призренску 2010. године, скупа са монасима који су остали верни свом канонском епископу и духовнику Артемију бива избачен из свог матичног манастира, а касније, заједно са Епископом Артемијем, депортован ван граница Епархије, од стране припадника шиптарске полиције и нелегалних власти на Косову и Меотхији, као и органа МУП-а Републике Србије.

У животу и раду Епархије у прогонству бива задужен за оснивање и васпостављање катакомбног манастира Свете Тројице у Кули, у Бачкој, којег је настојатељ, као и за капелу светог пророка Илије у Младенову, такође у Бачкој, свакако и за духовну опскрбу и старање о свим парохијанима на подручју Вовјодине и шире. Учествовао у оснивању катакомбног манастира Свих Светих Срба, у Бечу, где је око годину дана вршио дужност настојатеља.

Главни је уредник званичког епархијског гласила, богословског часописа Свети Кнез Лазара и члан је уређивачког одбора листа Православни глас . Написао на стотине чланака и краћих радова везаних углавном за борбу против јереси екуменизма и борбе против урушавања православне вере и Српске православне цркве под налетом ове духовне пошасти.

Члан је Епархијског савета епархије рашко-призренске и косовско-меотхијске у прогонству, као и Свесрпског националног већа, организацијеСрби на окуп .

За хорепископа новобрдског и панонског изабран на седници Епархијског савета којом је преседавао епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у прогонству Артемије, 23. јуна 2015. године. Хиротонисан је за хорепископа новобрдског и панонског, 30. августа 2015. године у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима.