Почетна / 2012 / јануар

Архива за месец: јануар 2012

Рајица М: Лијепа европска а наша идолопоклоничка

Print Friendly

Остаде готово незапажено да су Београђани у великом броју нову годину, светску а нашу, дочекали поклоњењем новоизграђеном идолу прелазећи до јутра преко воде. Како је ово била новогодишња ноћ мало је вероватно да су том приликом били жедни. Али како их је предводио и преко воде преводио први човек идолске Србије, светске а наше, која се служећи скупим идолима башкари у раљама Европске Уније, Борис Тадић, готово је сигурно да их ни жеђ неће мимоићи мада са закашњењем.

Недеља по Богојављењу – Љуљаци

Print Friendly

У недељу 22. јануара 2012. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије служио је Божанствену Литургију у храму светог Јована Крститеља у Љуљацима. Видео и фото галерију, као и беседу са Литургије, можете погледати у прилогу. 

irineji

Ајте ви ајте, ја ћу кад се ви вратите!

Print Friendly

Покрај реке Глине под Петровом Гором живели су Кордунаши, некада Срби православне вере. Једнога дана, моја баба Марика седећи пред кућом угледа жене како у новоме `руву` иду ка цркви.

Жене је позваше „Ајмо Маро на УНИЈУ!“

„`Ајте ви, `ајте, ја ћу кад се ви вратите.“

Оне се никад нису вратиле.

Богојављење у Барајеву

Print Friendly

Празник Богојављења прослављен је у Епархији рашко-призренској у егзилу на свим богослужбеним местима, док је Епископ Артемије био присутан и богослужио je у Барајеву. Прилоге са празновања Богојављења у Барајеву можете видети у наставку.

Инфо служба

Александар Ђикић: Удбалица или ћирилица, питање је сад?

Print Friendly

 

 

 

 

Вук је им`о гроба два,
Сад га трећи грози,
А тај трећи спремају му,
Нови филолози.
Милорад Митровић, српски песник (1867-1907)

Ускоро ће се навршити сто година од како је у Србију, на врховима хрватских бајонета, донета латиница. И то не било каква, него баш хрватска.

Живко Ковановић: Ново Богословље и Зли разговори

Print Friendly

У оквиру библиотеке „Савремено православно богословље“ као књига 1, изашло је у Београду 2010. године, треће допуњено издање књиге под називом „Катихизис – Основе православне вере“.

У овој књизи последње поглавље се односи на Опште Васкрсење и живот Будућег века. У том поглављу читамо следећи наслов (страна 181):

„Опште Васкрсење – васкрсење и тела и душе“ а под тим насловом стоји:

„Опште Васкрсење ће бити Васкрсење свеукупног човековог састава, и тела и душе.“

тврдећи одмах „Ову тајну је објавио апостол Павле Коринћанима“: и наводи:

Рајица М: Разбијачима режимског мрака

Print Friendly

Згуснуо се режимски мрак под рафалном паљбом усијаних речи партијских новинарчина и новинарчића, неискрених идеолошких писаца и писара, свих могућих фела језичких клепала, клепетала и клептомана. Господари хлеба и мајстори игара испарцелисали медијско-информативни простор и изделили га онима што сигурним кораком ступају ка алеји великана, неприступној незнаном јунаку.

Сабор Пресвете Богородице – Леушићи

Print Friendly

На други дан Божића, када света Црква слави Посредницу најчудеснијег оваплоћења и очовечења Бога Логоса, а тиме и спасења рода људскога, на Сабор Пресвете Богородице, на обронцима планине Рајац на новооснованом духовном огњишту, у манастиру светог Преображења, радост овог празника и уопште божићна радост је удвостручена.

Божић у Љуљацима

Print Friendly

Небоземна радост најсветлијег празника Христовог Рођења и очовечења заблистала је у Љуљачкој светињи и у срцима многих верника, који су овај велики празник заједно са својим епископом Артемијем дочекали у њој.

Уочи овог великог празника, „мајке свих празника“ како га назива свети Златоуст, у манастиру светог Претече одслужена је кратка али свечана служба освећења и налагања бадњака.

СВЕТОГОРЦИ ЕКУМЕНИСТИ II

Print Friendly

Нису непознате везе које Светогорци имају са манастиром Бозе (Bose) у Италији. О томе постоје подаци на њиховој интернет презентацији.

Бозе је манастир на северу Италије, мешовити (мушко-женски) и међуконфесионални (римокатоличко-православни), чији је игуман Enzo Bianchi. Манастир је основан 1965. а данас има око 80 припадника, монаха и монахиња, који потичу из седам различитих нација.