Почетна / ЧЛАНЦИ / Страни / Сабор Православних Свештеника и Монаха: Подршка неправедно прогоњеном епископу Артемију

Сабор Православних Свештеника и Монаха: Подршка неправедно прогоњеном епископу Артемију

Print Friendly, PDF & Email

САБОР ПРАВОСЛАВНИХ СВЕШТЕНИКА И МОНАХА

ПОДРШКА НЕПРАВЕДНО ПРОГОЊЕНОМ ЕПИСКОПУ АРТЕМИЈУ

Неформални Сабор Свештеника и Монаха на свом последњем сабрању (17-2-2011) једногласно је одлучио да објави текст подршке прогоњеном новом исповеднику Православне Вере Епископу рашко-призренском и етнарху Артемију.

Најпре сматрамо да његова истрајна борба кроз проповеди, текстове и поднеске за иступање Српске Цркве из Светског Савета Цркава и за прекид богословских дијалога, особито са Папистима, који су, између осталог, много пута масакрирали Србе, у ближој и даљој историји, представља основни разлог напада против непоколебљивог и постојаног Епископа од стране јеретичких и јеретствујућих његових саепископа.

Уз то, његов потпис пресудног и веома плодоносног „Исповедања Вере против Екуменизма“, које је саставио и објавио 2009. наш Сабор, заједно са потписима плејаде угледних Епископа, игумана, презвитера, монаха и лаика Католичанске Православне Цркве диљем целе Васељене, довео је до врхунца непријатељство већ годинама гајено према њему, које се коначно изразило не само свргавањем са епископског трона, него и прогонством из Епархије, за коју је од Бога одређен, и наставља да је њен канонски пастир.

Као што је савршено јасно, својим одабраним језиком и стилом, показао такође исповедник и са свих страна нападан од стране мрачних сила, Преосвећени Митрополит пирејски г. Серафим, не зазирући да братољубиво критикује небратољубиви став Сабора и Синода Српске Цркве – одлуке против Епископа Артемија „флагрантно крше сваки појам Канонског Права и Канонског процесног поретка, и у канонском смислу немају валидност, са непосредном последицом да су поменуте Одлуке неважеће, неосноване и непостојеће, и да непоправљиво и грубо повређују Канонску веродостојност наведених Управних и Судских органа најсветије Светосавске Српске Цркве“.

Жалимо, јер овај од сатане надахнут и истребљивачки рат против смерног и исправног, и по вери и по животу, црквеног вође и пастира, Епископа Артемија, воде три Епископа, његова духовна браћа, који су отпали од Православног пута њиховог заједничког Оца и Учитеља, међу Светима нашег Оца и Васељенског Учитеља Јустина (Поповића), заједнички се молећи, саветовати се и саображавајући се за свејеретичким Папистима и Протестантима, на најдубљу жалост и саблазан Православних верника, из целе Васељене, који су их поштовали.

Не заборављамо да постоји још један јак разлог прогона Епископа Артемија и његових сарадника. Подигао се, мали телесним растом, против страшних у целом свету свемоћних вођа Новог Доба, који су зацртали и спроводе Исламизацију Косова и Метохије, културне и духовне колевке Православне Србије, којега је духовни отац и етнарх прогоњени и оклеветани од нових диктатора Епископ Артемије.

Како да поднесе оскрнављење светиња, предавање у руке варвара светог и крвљу натопљеног Косова и Метохије, паљење манастира и уздисање свога стада?

Како може да се моли и да пева „подигни рог Хришћана Православних“, и „Спаси Господи људи твоја и благослови достојаније твоје, побједу свјем Православним на сопротивнија даруја, и твоје сохрањајај Крестом твојим житељство“, када се потчини моћницима и преда и изда светиње, када остави своју паству незаштићену на милост и немилост вуцима?

Данас је глобализовани безбожни режим светских варвара и непријатеља Крста узео на нишан живљење Православних Хришћана, православне народе, започињући од тврдокорних Православних Срба, чији холокауст (тј. жртва свеспаљеница) од стране Римокатоличких Усташа и „Светога“ Кардинала Степинца никада није дошла на међународни Суд нити је призната од пристрасних пропагандиста и арбитара других холокауста.

Једино када сломе оне који се још противе и стоје усправно, и када ућуткају њихов глас, једино тада ће се смирити, јер знају, као што је говорио и свети Јован Златоусти чијим стопама ходи и Епископ Артемије, да је довољан и један само муж, запаљен божанском ревношћу, да подигне и да исправи читаво мноштво.

Примена силе и прогона против Истине историјски се показала неефикасним за гонитеље и афирмативним за прогоњену Истину и њене подржаваоце. Немилосрдни и нељудски прогони Васељенског Ромејског Царства током три прва века су јачали Хришћанство, које је на крају постало званична и владајућа Вера преображеног у хришћански систем свесветског Ромејског Царства.

И када је поражени Деница покушао преко јереси, које је периодично подизао и управљао – Аријанизма, Несторијанизма, Монофизитизма, Иконоборства, Папизма – да удари Цркву и да уништи постигнуто јединство света, користећи насиље и прогоне, преко јеретичких царева и Епископа као својих органа, као што управо и данас чини путем свејереси Екуменизма и вођа Новог Доба, политичких и црквених, нашли су се тада храбри Епископи, стубови Цркве, и многи други исповедници и мученици међу свештеницима, монасима и лаицима, који су показали да је једини моћан и силан Господ Сведржитељ, који их је утврдио да поднесу прогоне и мучења и да потчине подигнуту обрву земаљских моћника, као што данас чине у Србији Епископ Артемије и у Грчкој Митрополит пирејски Серафим, и другде многи други.

Атанасије Велики нашавши се на нишану присталица Арија и подневши вишегодишње прогоне и протеривања од цара Констанција и већине тадашњих Епископа, пише да Ђаво „немајући ништа од истине, жонглирајући на оштрици ножа и секире разбија врата оних који га примају“. Насупрот томе Христос, благ и тих, тражи од људи да га слободно следе – „ако неко хоће за мном да иде“. Тихо куца на врата, и улази само код оних који му отварају, а одступа када га не желе, јер зна да „истина не објављује мачем и стрелама, нити војском, него уверавањем и саветовањем“. Греше они који верују да, као што могу преокренути неке људе, тако могу да преокрену и истину. Садукеји и Иродијани успели су да придобију Фарисеје против Христа, нису међутим могли да сакрију и да победе Истину (Монасима историја Аријанаца 32-33, PG, 729-732).

Планери Новог Светског Поретка диљем света, имајући за савезнике Папизам, Светски Савет Цркава и Православне Екуменисте – патријархе, архиепископе и епископе – успели су да придобију против Артемија Сабор Архијереја Српске Цркве, особито три његова духовна брата по светом Јустину, и да покрену лавину насиља, клевета, прогона и изгнанства против њега, нису успели међутим да искриве и промене Истину: „јер истина се не објављује мачем и стрелама, нити војском, него уверавањем и саветовањем“.

Mи благодаримо Богу у Тројици, који и у наше дане чини славна и чудесна дела, као што је уздизање исповедника и Светитеља, Старца Јустина Поповића и његовог верног ученика и следбеника Епископа Артемија. Саучествујемо у потпуности у његовој борби и његовој бризи; као удови Тела Христовог, Цркве, састрадавамо у његовим невољама и искушењима (1. Кор. 12, 26). Молимо се да га Господ очува чврстим и непоколебљивим стубом Православне Вере. И са великом љубављу молимо некада поштовану Српску Цркву, да се ослободи стиска моћника, који гоне и распињу у лицу Артемија Свету Христову Цркву „коју је стекао крвљу својом“ (ДАп 20, 28). Да на канонски начин поново испитају ствари и да заједно са враћањем јединог канонског епископа Артемија на његову Епархију, врате мир и јединство, који су сада нестали. Након годину дана страдалног пута и у очекивању Пасхе „простим всја Воскресенијем“. Да нам приуште радост да заједно прославимо и саслужујемо са Епископом Артемијем и осталим епископима Српске Цркве на херојском и светоносном Косову певајући „Христос Воскресе“.

Молимо такође и Православне епископе и игумане у читавој Васељени, којима се писмом обратио епископ Артемије, да не остану незаинтересовани, да се братољубиво позабаве објављеним и да подрже неправедно прогоњеног и распетог канонског епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г. Артемија.

За Сабор Свештеника и Монаха

Архим. Григорије
Игуман ман. Свете Тројице, Ано Газеа, Волос
Старац Јеромонах Евстратије
Манастир Велика Лавра, Света Гора
Протојереј Георгије Металинос
Професор у пензији Богословског Факултета Универзитета у Атини
Протојереј Теодор Зисис
Професор у пензији Богословског Факултета Универзитета у Солуну

Са јелинског превео
Архим. Симеон