Почетна / САОПШТЕЊА / У жижи збивања / Мина К: Осми Васељенски Сабор?

Мина К: Осми Васељенски Сабор?

Print Friendly, PDF & Email

Лицемери! Лице небеско умете распознавати,
а знаке времена не можете? (Мт. 16,3)

Осми васељенски, односно „свеправославни сабор“, могао би да буде одржан до краја ове године, сугерисали су из Руске православне Цркве. Мада тачан датум, место и време, као и теме још нису познати јавности, из Москве се наговештава да би та велика православно-међународна манифестација могла да се одржи током ове године. По свему судећи ипак ће бити одложен за следећу годину. Припреме за овај сабор трају око сто година.

Припреме за одржавање тзв. Осмог Васељенског сабора теку интензивно, а цариградски Патријарх издвојио је 10 тема за разматрање:

1) Православна дијаспора. Одређење јурисдикције православних заједница ван националних граница.
2) Процедура признања статуса црквене аутокефалије.
3) Процедура признања црквене аутономије.
4) Диптих. Правила узајамног канонског признавања Православних Цркава.
5) Успостављање заједничког календара празника.
6) Правила и препреке за вршење свете тајне брака.
7) Питање поста у савременом свету.
8) Веза са другим хришћанским конфесијама.
9) Екуменистички покрет.
10) Допринос Православља у учвршћењу хришћанских идеала света, братства и слободе.

{gall}galerije/ekumenizam/ilrnpap{/gall}

Према свим тачкама дневног реда, јасно је да ће се на овом Сабору покушати доћи „до помирења“ са Римокатоличком црквом, као и до стварања једне светске религије, или уније. Цариградски патријарх Вартоломеј као и Московски и све Русије Кирил, отворено раде на припремама Сабора и уније. Може ли се уопште назвати „Васељенским“ сабор кога припремају заговорници јереси екуменизма? Може ли се тај сабор сматрати „осмим“, ако ће на њему главну реч водити кршиоци светих канона Цркве? Реч је о онима који су приступали заједничким молитвама са јеретицима, што канони Цркве изричито забрањују.

Православни хришћани живе данас у једном од најкритичнијих времена у историји Цркве Христове. Непријатељ човековог спасења Сатана, напада увек и са свих страна, и покушава да истинско Тело Христово претвори у „екуменистичку“ организацију, која припрема долазак његовог личног изабраника, Антихриста, великог светског владара последњих дана. Али пред све православне хришћане поставиће се главно и најважније питање нашег времена: Црква ће опстати, али колико ће хришћана остати у Њој, супростављајући се моћним покушајима Сатане да их од Цркве одвоји? Где се налази „обећана земља“, обећана нам од екумениста, у којој ће сви људи бити браћа у истој вери и заједнички, држећи се за руке радосно трчати по зеленим пољима, када Јеванђеље сведочи: „Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора и земљотреса по свету… И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога и омрзнуће један другога“ (Мт. 24, 7 и 10)?

{gall}galerije/ekumenizam/ilrnekmn{/gall}

Јасно је да је екуменизам религија Антихриста! И они који раде на унијаћењу његове су слуге. Екуменисти се само користе хришћанством и Црквом, како би постигли сопствене интересе. Њихов циљ јесте оснивање једног земаљског царства у коме ће покорити и потчинити све људе овог света. Хоће ли Православље, будући да је сада прогоњено са невиђеном силом, после нове лажне Уније опстати било где, осим у катакомбама и у пустињи? Вероватно да неће, јер и Свети Оци и предвиђају времена последњих хришћана у пећинама и катакомбама.

Авва Памво свом ученику

„…И рећи ћу ти ово, дете моје, да ће доћи дани када ће Хришћани додавати и одузимати, и изопачиће књиге Светих Божанских Пророка и Светих Отаца. Одбациће Свето Писмо и саставиће тропаре, химне, и књиге технолошки. Њихови умови ће бити расути, и постаће отуђени од свог Небесног Образа. Из овог разлог Свети Оци су храбрили монахе пустиње да записују Житија Отаца не на пергаменту, већ на папиру, јер ће их долазеће генерације мењати да одговарају њиховим укусима. Видиш дакле, да ће зло које долази бити ужасно.“

{gall}galerije/ekumenizam/ekumen2{/gall}

У антихристовом краљевству се неће дозволити „неред“, неће постојати „аутономне“ вероисповести или свађа због „богова“. Ђаво са телом човечијим ће стати у храму Божијем, као бог и сви људи са земље чија имена нису уписана у Књизи живота, поклониће му се у оквиру једног религиозног култа. Папизам је осуђен као јерес од Сабора на челу са Фотијем Великим (879-880) и од Сабора у Цариграду 1351, када су анатемисани римокатолици.

Свети Козма Етолски назива папу антихристом и каже: „Папу проклињите, он ће бити разлог“. У Симболу Вере исповедамо да сви православни верујемо „у једну Свету, саборну и апостолску Цркву“. Сведоци смо да данашњи Православни епископи и патријарси крше све каноне и Апостолска правила, (неки их каче мачку о реп), па није чудно да са нестрпљењем чекају „Осми васељенски сабор“ да се оствари све оно, за чега се они залажу и боре дуги низ година. И за чега су вероватно плаћени.

{gall}galerije/ekumenizam/ekumen1{/gall}

„Неће више бити Сабора. Било jе седам сабора, као седам Светих Тајни, седам дарова Светог Духа. У овом веку, пуноћа је број седам. Број будућег века је осам.“

Нектарије Оптински, †1928

Међутим то све не значи да се не треба борити против екуменизма и свих пошасти које ће нам од његових плодова доћи. Баш напротив, Православни хришћани требају бити јачи неко икада.

{gall}galerije/ekumenizam/ilr{/gall}

„Хришћанин није ласкавац. Не. Он ће рећи истину. Где ће је говорити? Свуда ће је говорити. Ономе којег види да се ваља у блату ће рећи: «Није ти дозвољено», није ти дозвољено да се ваљаш као звер у нечистоћи. Ономе који је празнославан и горд и мисли да ће стићи небеса и звезде, рећи ће: «Господ се противи гордима, а понизнима даје благодат». Другом, који обожава не Христа али злато, који је новац учинио богом и обожава га, немајући свето и преподобно, ће рећи: «Ти си идолопоклоник, похлепа је идолопоклонство». Трећег, који има разне мане, неће оклевати Хришћанин да подсети на истину. Тако са својим речима строгим али животворним, са речима Писма, ће постати со у друштву“ учи нас блаженопочивши Епископ Августинос Кандиотис.

С поштовањем
Ваш редовни читалац Мина К.