Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА / Катакомбе / Пострижење у велику схиму и празник Ваведења Пресвете Богородице у Лозници

Пострижење у велику схиму и празник Ваведења Пресвете Богородице у Лозници

Print Friendly, PDF & Email

dsc_0191Празник Ваведења Пресвете Богородице свечано је прослављен у манастиру Светог Николаја у Лозници. Поред радости празника Господ је овој светој обитељи донео још једну велику радост – монашење сестре манастира монахиње Гавриле (Лисинац) у чин велике схиме. Тако се нова благодат Светога Духа изобилно излила на нашу многострадалну Епархију давши јој прву великосхимницу. Монашење у велику схиму обављено је на бденију уочи Ваведења од стране Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија. Прва великосхимница у епархији је добила своје ново монашко име –  Марија. После монашења Владика Артемијe се обратио присутнима надахнутом беседом:

“Ово је почетак, пуноћа божанске благодати која се излива не само на сестру Марију него и на ову целу обитељ, на целу нашу епархију рашко-призренску у егзилу. Велики анђелски чин, у ствари, то је пуноћа монаштва. Расофорство, мала схима су само припреме за овај свештени чин, за овај анђелски лик, када човек стаје у ред анђела, када се уподобљава њима по свему: у мислима, у делима, у животу, а пре свега у вршењу воље Божије. На небу постоји безброј анђела, арханђела и духовних сила и међу њима влада једномислије. Зашто? Зато што сви они слушају и врше вољу Божију, а не своју вољу. Зато међу њима нема расправе, нема препирке, нема свађе него стално славословље Богу које они приносе даноноћно. И на земљи ми се молимо Богу сваки дан у “Оче наш“-у: “Да буде воља Твоја као на небу тако и на земљи“. Значи, ми се молимо да и на земљи завлада једна воља, воља Божија којој ћемо се сви покоравати, потчињавати и извршавати. А не да натурамо свако своју вољу другоме и да се отимамо која ће се воља од нас толико сабраних испуњавати. Не! Божија воља треба да се врши.“

Пре почетка бденија Владика Артемије је благословио облачење подрасника искушеници овог манастира Дани Петровић.

На сам дан празника Ваведења Пресвете Богородице (21. новембар/4. децембар), у манастиру је Свету Архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење Његовог Преосвештенства хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, архимандрита Варнаве, јеромонаха Софронија и јерођакона Паладија. Овом свештеном сабрању присуствовало је око 120 правоверних душа. Многи од њих су сјединили са Господом Христом кроз Свето Причешће.

Након Свете Литургије Владика је обавио чин резања славског колача и благосиљања жита које су, у част Пресвете Богородице, принеле схимонахиња Марија за свој први имендан и искушеница  Дана Петровић.

У својој архипастирској беседи Владика Артемије је рекао:

“На данашњи празник девојчицу од три године, своју јединицу, довели су и предали у јерусалимски храм да тамо живи и да се васпитава, како каже у једној црквеној песми. Она је доведена у храм да се васпитава. У чему да се васпитава? Да ли је то васпитање било као данашње васпитање што имамо? Не! Него да се васпитава у држању заповести Божијих, у служењу Богу. А то је једино и главно васпитање свакога човека. И Света Дјева Богородица као девојчица проживела је у храму девет година васпитавајући се у страху Господњем, у послушању, у смирењу, у молитви и у честитости, у чистоти својој. И тако васпитавајући се она се припремила и удостојила да буде изабрана једина од рода људскога, да буде она та која ће родити Сина Божијега Господа Исуса Христа, Спаситеља рода људскога. Света Дјева Богородица зато се прославља, браћо и сестре, највише у Цркви Божијој. После Имена Божијега је Света Дјева Марија. Највећи и најлепши храмови по свету посвећени су њеноме имену. Најлепше песме су испеване у њену част. Најлепше иконе су насликане руком људском изображавајући њено божанско лице. И тако Света Дјева Богородица постала је не само Мајка Господа Христа него је постала мајка рода хришћанскога и рода људскога. Јер она је родила нама Спаситеља нашега и зато се и каже у данашњој песми да је данас почетак спасења људскога. Зато и ми, браћо и сестре, у свакој невољи, у свакој муци, у свакој прилици треба да се обраћамо Светој Богородици за помоћ и утеху.

Нека Господ молитвама Свете Богородице помогне нашој мати Марији, свима вама, браћо и сестре, који сте сабрани овде да прославимо дивни и велики празник, да нам дарује Господ снаге да останемо верни православни хришћани, да чувамо веру своју православну онако како нам је Господ Христос предао преко светих апостола и светих отаца. Да је чувамо и сачувамо неокрњену, неунижену, неискварену, неупрљану. Да је тако чисту и спасоносну предамо нашим млађим покољењима, нашој деци и омладини. Јер тој вери учили су нас свети оци, учио нас је наш Свети Сава, Свети владика Николај, Преподобни Јустин Ћелијски и сви светитељи из рода нашега и сви наши славни свети преци који су за веру своју православну били спремни да положе и живот свој и да пролију крв своју. Многи и многи у историји нашој су то и учинили. Зато смо дужни, наша је света обавеза, да ту веру чувамо и сачувамо да би она спасавала род наш српски и све православне хришћане до скончања века и света.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне коју је припремило сестринство светониколајевске обитељи.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на монашењу.

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.