Почетна / АУТОРИ / Рајица Марковић / Рајица М: Разбијачима режимског мрака

Рајица М: Разбијачима режимског мрака

Print Friendly, PDF & Email

Згуснуо се режимски мрак под рафалном паљбом усијаних речи партијских новинарчина и новинарчића, неискрених идеолошких писаца и писара, свих могућих фела језичких клепала, клепетала и клептомана. Господари хлеба и мајстори игара испарцелисали медијско-информативни простор и изделили га онима што сигурним кораком ступају ка алеји великана, неприступној незнаном јунаку. Испод великих имена базди задах партијске стрвине и мучно притиска слузокожу носа.

Мрак и смрад на сламку надувених партијских пувала, загушио све приступе звезданом небу и сунчаном дану. Саплићу се слепци у тами истеклој из пера мародера речи, док ови, ко и сви мародери, скидају вредност с мртваца. Најамници писане речи, претворише дрво познања у дрво себичног уживања с ког беру из опште несреће сазрелу самољубиву срећу. Лепо је бити паметан и начитан а може и користити телу ако се прода душа. Како Апостол рече, ништа ми не вреди ако знам све тајне и сва знања и Анђелске језике говорим а љубави немам, ништа сам. Мрзост је наопака љубав ништавила, лицемерје изврнута истина ништавила, плаћеник наопак идеалист род неверни и покварен у служби оца лажи.

Орлови окупљени око партијских лешина закриљују небо својим црним, крвљу умрљаним крилима. Живе душе слуге Живога Бога знају за стид пред људима и страх пред Богом, овим орловима што се стрвинама хране стид је давно заборављено осећање, страх Божији потиснут животињским задовољењем најнижих страсти. Оваквима је једино потребна двадесетчетворочасовна пажња и дивљење неупућених у тајне светског успеха на путу до алеје великана и добијају је. Мисли им рефлектују мрак душа, није чудо што је небо над Србијом црно.

Овако је у некад мом граду из ког ме потиснуше они на привременом раду код временског кнеза. Доживотни претплаћеници на успех под, увек будним, рефлекторима партијских инсталација.

Истина је проста, лако описива и доказива са мало речи које благодаћу исијавају. Удаљавање од истине праћено је немилосрдном инфлацијом, речи се умножавају уместо благодати која се повлачи. Људско знање расте насупрот истини, човек се подиже на Бога. Узраста умноженим знањем, претоварен речитошћу врца, суверено господари све већим простором освојеним кроз људска срца одвојена од Бога. Природне, духом непробуђене очи, гледају га као Бога свезнајућег и свемогућег. Као Бог, лагодним уживањем за лаж купљеним зауставља старење, године носи ко сламке без умора. Лажни пророк најамник владајуће лажи у служби оца лажи уздигнут као Бог. Обмањује телесне очи окатих слепаца, слепац који гомилу слепаца води са собом док рог продаје за свећу себично грабећи пролазну срећу. Алеја великана последња станица ових наводаџија сатанских кланица, а затим вечни мрак коме свим умом служише поробљени својом грешном природом.

Незнани јунаци у име Светлости, вечност налаже разбијање режимског мрака, буђење из сна вековима тканог. Мученици истине, злопатници које нечастиви не поткупи уживањем па вас мучи и мори свим мукама и морама овога света, Светлост занавек рођена походи вам срца. Ваше мисли нису ваше, рефлекси вечне светлости из срца вам исијавају. Све вас је више по незваничним електронским гласилима, пишете идеалима служећи, без плате, док они своје наплаћене штампане лажи деле бесплатно по улицама градова. Незнани јунаци, ви сте знани Ономе који вас позва да Његовом светлошћу разбијете мрак, и јачи од ових синова лажи што се часте својим преварама, окружени и чувани нечастивим легионима. Са вама је благодат, са њима паре овога света, са вама је Бог и Небеска војска, са њима пролазна светска сила. Из дана у дан, милиметар по милиметар освајате им простор и време, светлост слободе расте, мрак се проређује, Србија се буди. Витезови речи, плаћеници речи дрхте пред вама, незајажљиво умножавају око себе чуваре својих страхова. Узалуд им све, Србија се буди. Светлоносци, ви се умножавате и растете, они се смањују, једног по једног гута их мрак коме су служили. Што их је мање, појављивања су им бројнија, обљутавеше и многим појављивањима згадише чак и оне духом непробуђене. Од четири ветра дођи Душе и дуни на уснуле, да се сви Срби из сна пробуде и прену.

Рајица Марковић