Почетна / САОПШТЕЊА / 2012 / Богословски Симпозијум: Отачко богословље и пост-отачка јерес

Богословски Симпозијум: Отачко богословље и пост-отачка јерес

Print Friendly, PDF & Email

Митрополија Пирејска организује 15. фебруара једнодневни богословски Симпозијум под називом: Отачко богословље и пост-отачка јерес.

Повод за организовање Симпозијума је, као што се да наслутити из самога наслова, појава новог јеретичког правца у богословљу, названог Пост-отачко богословље. Извор ширења овога новог учења, које се с правом назива јерес, јесте Академија Богословских Студија (АБС) у Волосу, Грчка. Академија БС већ десетак година делује под окриљем Митрополије Димитријадске, у Волосу. Академија је позната по пропагирању модернистичких и новаторских учења, екуменизма, зизјуловске „теологије“, а као најновији домет и изум појавило се тзв. Пост-отачко богословље.

Јуна 2010. Академија БС организовала је вишедневни Симпозијум (3-6 јуна. 2010) са темом: „Ново-отачка“ синтеза или „Пост-отачко“ богословље? Захтев контекстуалног богословља у Православљу.

Међу учесницима Симпозијума (између осталих учествовали су Митрополит Јован Зизјулас, Архиепископ Иларион Алфејев, итд) били су и представници Српске Цркве – професор Богословског Факултета у Београду Владан Перишић и Епископ западно-амерички Максим Васиљевић. Они су иначе током протеклих година у више наврата били учесници разних Симпозијума које је организовала Академија БС у Волосу.

На Симпозијуму у Волосу јуна 2010, између осталог, чули су се и следећи ставови:

–  Оци су превазишли стару хришћанску теологију… и ми треба да превазиђемо Оце (Пантелејмон Калаитзидис, координатор Академије БС)

–  Да се превазиђу Оци, пошто су они направили компромис са духом овога света (Пантелејмон Калаитзидис)

–  Црква су и сви други хришћани (о. Емануил Клапсис)

–  Треба извршити поновно тумачење нашег догматског предања (Пантелејмон Калаитзидис)

–  Контекстуални метод нам помаже да упоредимо Оце и неправославне (Архиепископ Волоколамски Иларион Алфејев)

–  Само захваљујући Јунгу можемо да схватимо двоструки смисао Крста (Георгије Димакопулос)

–  Треба да идемо даље од Отаца (ђакон Pavel Gavrilyuk)

–  Православни факултети треба да позивају неправославне богослове да држе предавања (ђакон Pavel Gavrilyuk)

–  Треба да прихватимо западне оце, попут Томе Аквинског, као сараднике који завређују нашу пажњу (ђакон Pavel Gavrilyuk)

–  Покушај да се крећемо ка једном православном богословљу разних религија (о. Емануил Клапсис)

–  Треба да тражимо основе пост-отачког богословља међу самим Оцима (ђакон Јован Манусакис)

–  Хитно и јасно поставља се питање поновног тумачења и повезивања – догматских текстова Вере са конкретним контекстом (стварношћу)…

Ево како један од заступника Пост-отачког богословља објашњава термин контекстуално богословље: „контекстуално богословље је непосредна комуникација једног богословља са другим идејама, философијама, културама, религиозним предањима и његов став наспрам њих…“ (Архим. Атанасије Колас).

Пут оваквом развоју утро је, између осталих, и сам Цариградски Патријарх Вартоломеј, својим изјавама и чињењима претходних година.

Навешћемо овде једну карактеристичну изјаву Његове Светости, изречену у поздравном говору упућеном римокатоличкој делегацији на челу са Кардиналом William Keeler-ом, која је дошла у Цариград да својим присуством увелича прославу светог Андреја Првозваног 1998. године:

„Преосвећени Кардинале г-не William H. Keeler и остала у Христу браћо који чините делегацију Римске Цркве…

Не треба да трошимо време тражећи кривце. Наши праоци, који су нам у наслеђе оставили расцеп, били су жртве старе змије(!) и налазе се већ у рукама праведносудећег Бога. Молимо за њих милост од Бога, али смо и дужни пред Њим да исправимо њихове грешке…

Нека би нас Господ удостојио да видимо васкрсење јединства Једне, Свете, Саборне и Апостолске Његове Цркве. Амин“.

Одржавање наведеног Симпозијума у Волосу јуна 2010. изазвало је буру протеста међу Православнима, која се не стишава од тада.

Могле су се тако чути оцене да су „Оцеборци гори од иконобораца“.

Митрополит Пирејски Серафим окакарактерисао је Пост-отачко богословље као „напад и рат против Истине“, који „приказује таму као светлост а светлост као таму“. У Саопштењу издатом поводом одржавања Симпозијума у Волосу Митрополит Пирејски наглашава да се „са развојем и истицањем идеја тобожњег дубокомисаоног богословља и ‘актуелизовања’ истине, које циљају да изврше извртање… истинског богословског дискурсa… учвршћивање заблуде и преокретање спасилачког дела Цркве у световни систем социјалних начела… промовише у oквиру граница Цркве један крајње опасан процес уобличавања тобож новог богословствовања… Уводи се такође безумна идеја о ‘новој православној теологији религија’ тврдећи да се спаситељна благодат Божија тобож не ограничава само унутар граница Православне Католичанске Цркве, него се у разним степенима шири на друге хришћанске ‘Цркве’, тј. заједнице, на заједнице ‘других живих вера’, на агностичке заједнице, чак и на безбожне“.

На нечувене идеје и позиве за превазилажење Отаца реаговали су многи Епископи, теолози, клирици Грчке Цркве.

Није без значаја поменути да је Симпозијум у Волосу одржан уз новчану подршку „језуитског“ Fordham University из Њујорка, као и немачког Универзитета у Минстеру.

На Симпозијуму који организује Пирејска Митрополија говориће Митрополит Јеротеј Влахос (који је претходних година више пута учествовао у раду Академији БС у Волосу, те је најава његовог наступа на предстојећем Симпозијуму Пирејске Митрополије већ изазвала реакције у јавности), проф. Димитрије Целенгидис, проф. Теодор Зисис, проф. Георгије Металинос и други.

Уредништво