Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА / Празници / Свети Првомученик и Архиђакон Стефан

Свети Првомученик и Архиђакон Стефан

Share on FacebookTweet about this on TwitterPrint this page

Другог дана по Божићу, Православна Црква слави Светог првомученика и архиђакона Стефана. Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења. Стефан је био први од седам ђакона, које Aпостоли рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и назива архиђаконом. Због свог врлинског живота Господ га обдари даром чудотворства тако да је Стефан чинио велика чудеса међу људима.

Страдање светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на Aпостоле, односно исте године када се Господ Исус Христос вазнео на небo. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано на страницама Светог Писма Новог Завета.

У години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела подсећајући на речи закона и пророка Старог Завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово „као лице ангела“ (Дап 6, 15), то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа. Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их „издајницима и крвницима“ (Дап 7, 12). И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју. И то што виде, он објави Јеврејима: „Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега гдје стоји с десне стране Бога“ (Дап 7, 56). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Савле, доцније Aпостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана.

Свети првомученик Стефан пострадао је када је имао нешто више од 30 година. Његове последње речи су биле: „Господе, не урачунај им грех овај“.

Тело светог Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога. Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године Господње.

Култ Светог Стефана стар је колико и Црква, јер је слављен упоредо са Aпостолима. Осим празника мученичке смрти, Црква му је посветила још два празника: Обретење моштију (15. септембар), који нема службу у Минеју, и Пренос моштију из Јерусалима у Константинопољ (2. август).
Свети Стефан је био у великом поштовању код Срба у средњем веку. Сматран је заштитником средњовековне државе и српске династије Немањића. Можда је на то утицала символика његовог имена, јер „стефанос“ значи венац, круна, крунисани, па су сви српски владари уз своје лично народно име носили и титуларно име Стефан.

 

 

Тропар, глас 4.

Подвигом добрим подвизалсја јеси, первомучениче Христов и апостоле, и мучитељеј обличил јеси нечестије: каменијем бо побијен од рук безаконих, вјенец от јаже свише Десници пријал јеси, и к Богу взивал јеси, вопија: Господи, не постави им грјеха сего.

Добар бој си војевао првомучениче Христов и Апостоле, и изобличио си безбожност мучитеља, каменован си од руку безаконика, а примио си венац из Деснице одозго, Бога си молио вапијући: Господе, не прими им ово за грех.

Кондак, глас 3.

Владика вчера нам плотију прихождаше, и раб днес од плоти исхождаше. Вчера Царствујај плотију родисја, днес раб каменијем побивајетсја: того ради и скончавајетсја первомученик и божествениј Стефан.

Јуче нам Господ у телу дође, а слуга данас из тела изиђе. Јуче се роди телом Онај који влада, а данас се слуга каменује. Због Њега и умре божански првомученик Стефан.