Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА / Катакомбе / Недеља 35. по Духовдану у манастиру Св. Краља Милутина у Бадовинцима

Недеља 35. по Духовдану у манастиру Св. Краља Милутина у Бадовинцима

Print Friendly, PDF & Email

103_6522У недељу 35. по Духовдану, 18/31. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Св. Краља Милутина у Бадовинцима уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), јеромонаха Симеона (Весића) и јерођакона Паладија (Матића). Литургији је присуствовало око 120 верника. Не мали број верника се на Светој Литургији причестио пречистим и пресветим Телом и пречистом и пресветом Крвљу Господа Исуса Христа.

У својој архипастирској беседи, Владика Артемије је протумачио редовну недељну јеванђелску причу о богатом младићу који је приступио Господу са питањем: Учитељу благи, шта да учиним па да наследим живот вечни (Лк. 18, 18-27)? При томе је Владика рекао:

„То је једино, то је једино достојно питање да га човек постави и да на њега добије одговор. И Господ је овом младићу одговорио: Ако желиш живот вечни – држи заповести! Не укради, не убиј, не чини прељубу, поштуј своју матер и тако даље. Господ му понавља неке од старозаветних заповести. А младић, хотећи да се оправда, или можда похвали, каже: „Све сам ја то издржао и одржао од младости моје, него шта ми још недостаје, шта ми још фали? Осећам да ми то није довољно за живот вечни“. И Господ му рече: „Продај све што имаш, све своје имање подај сиромасима па хајде за мном и имаћеш благо на небу“. А када младић то чу, вели свето Јеванђеље, отиде жалостан. Зашто? Зато што, вели, беше веома богат па му беше жао да троши своју имовину. Дакле, он је тражио живот вечни, али није био спреман да остави оно што је земаљско.

Живот вечни је после овога живота, живот вечни је у Царству Небескоме, али у њега не можемо унети ништа од наших материјалних земаљских добара, блага која имамо или која уживамо. Зато је Господ и рекао: „иди продај све“. Не значи да сви морамо да продамо јер онда ко би имао да купи, али да не будемо везани за наша богатства, за наше добро, да буде наше срце отворено према потребама других, да колико можемо уделимо, помогнемо и путнику намернику и странцу и болесноме и залуталоме и свакоме човеку. Јер сваки човек је наш ближњи. Као што онај пита: „а ко је мој ближњи“, и доби одговор причом о милостивом Самарјанину. Онај који се смиловао на човека то је наш ближњи. Онај на кога се ми смилујемо то је наш ближњи. То је пут који води у Царство Небеско.

Али, чак није ни то довољно, што је рекао младићу – иди продај и раздај сиромасима, него је додао још нешто – хајде за мном, јер ја сам једини који знам шта је живот вечни, који поседује живот вечни, који могу да дадем људима живот вечни. Јер Господ је ради тога и дошао на земљу, Син Божији постао човек, примио наше људско тело, живео са људима, учио људе науци о Богу, о животу, о Царству Небескоме, а све ради тога да људима дарује живот вечни.

Ко може да прими живот вечни? Онај ко крене за Господом Христом. А како ми идемо за Њим? Идемо вером у Њега и у све оно што је Он проповедао и што је оставио у Цркви Својој, која нас учи свакодневно, на свакој Литургији, сваке недеље и празника. Ми увек као да постављамо то судбоносно питање, шта да чиним да добијем живот вечни? И сваки дан, и сваке недеље, и сваког празника, ми кроз Свето Јеванђеље, кроз цркву Божију добијамо одговоре на наша питања“.

Након Свете Литургије приређена је трпеза љубави за све присутне од стране манастирског братства и верника који редовно помажу манастиру.

Уредништво

 Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.