Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА / Љуљаци / Богојављење у Љуљацима

Богојављење у Љуљацима

Празник Крштења Христовог (Богојављење) прослављен је у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима у духу наде да ће једномислије у Цркви, у наредном периоду, бити обновљено и поново рођено. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије уз саслужење осам свештеномонаха и свештенођакона. У наставку Литургије Владика Артемије је извршио чин Великог освећења воде. У својој надахнутој беседи Владика је говорио о празнику Богојављења и некварљивости Богојављенске воде која се освећује свештенодејством само православних свештеника.

Народ који долази на Литургије у Љуљаке, једногласно сведочи о благодати која је изобилно присутна на богослужењима у храму, за трпезом током певања песама, приликом разговора са монасима… Та нота карактеристично је искуство свих који су били у Љуљацима, и непогрешиво је препозната од стране верника – Цркве Божије. Као што је несумњиво уочљива ревност и спремност, код верника који долазе у Љуљаке, да се сведочи истина Вере, да се брани од кварења и измена, да се одстојава на бранику исповедништва и сведочења, и да се за Веру страда, са циљем очувања њене беспрекорне чистоте и коначног уклањања свих безаконика који су узурпирали кључне позиције у Српској Цркви данас.

Радост и ревност биле су основне карактеристике и врлине Хришћана од првих дана Хришћанства; оне су красиле и пратиле прве ученике и Апостоле Христове, оне су блистале на Мученицима Христовим, оне су обележиле исповеднике, оне су уздигле и све праведнике, подвижнике, преподобне, и све уосталом људе који су заволели Христа и чврсто одлучили да крену за Њим и да се назову Његови ученици.

Радост у благодати и ревност у истини обележја су која нам нико не може одузети, никаквим средство, никаквим претњама, мукама, никаквим уценама; и она хране срце и душу човека и укрепљују га да иде истрајно путем Христовим и да се уподобљава Христу.

Радост и ревност ни данас не недостају српском народу, верницима и сведоцима Христовим, и њу сведоче сви који у Љуљаке долазе, и још многобројнији који у Љуљаке не долазе, али који су надахнути и надахњивани истим духом – духом љубави ка Истини, ка Христу, ка Еванђељу.
И та радост и ревност Цркве Божије моћна је и способна је да васпостави нарушени канонски поредак у Српској Цркви, да безаконике стави на своје место, да јеретике казни, да оправда праведнике, и да учини, као толико пута до сада у историји Цркве, да Вера Отаца, да Вера Православна, да Вера која утврди Васељену, и даље блиста у Српској Цркви и да краси српски народ као најлепши украс у овоме свету и као његова дика у будућем животу.

 

Стога сав труд и напор који показује већ означена Тројка у Српској Цркви, и њихови следбеници међу Епископима и међу нижим клиром, да уведу Српску Цркву у унију са папистима, да је ставе под чизму Ватикана, да доведу вековне крвнике да нам буду господари, да нас уједине са римским јеретицима осуђеним на многим Саборима, да искваре Веру и побожност у српском народу, неће уродити жељеним за њих плодом – јер то не дозвољавају сви светитељи и подвижници у роду српском, сви мученици за Веру Христову, сви Срби побијени од усташке руке у злогласној ендехазији током Другог Светског Рата и њеној наследници током 90-их година 20. века, под диригентском палицом, па и директним учешћем, римокатоличког папистичког клира.

 

Зато и носиоци папског прстења међу Епископима Српске Цркве, г-да Буловић и Радовић, који то и не крију него се хвале тиме (јер им то вероватно и налаже поредак у коме се налазе), и поред силног напора који улажу да искорене и истребе оне који православно мисле и живе, одбачени су и непризнати од црквене пуноће као следбеници Истине.

Њима мора бити суђено и они, заједно са својим саучесницима, морају дати одговор за сва злодела која су учинили и чине у СПЦ.
То не могу спречити ни сви покушаји дотичних да себе представе као борце за Српство и Православље(!), уз наравно здушну подршку европских и режимских медија, и мајстора спиновања јавности.

Када медији „европске Србије“ и „просрпског“ председника Тадића представљају г-на Радовића као борца за Косово и Метохију, њега који осведочено већ годинама ради у прилог одвајању Косова и Метохије од Србије, јасно је да се то не дешава случајно, и да треба у јавности штитити човека који има значајну улогу и позиције у управи Српскe Црквe.

Али, српски народ нема кратко памћење и врло добро зна њихова (не)дела и чињења, која обухватају временски период много дужи него што је 2010. година, те не прихвата слику коју „просрпски“ тадићевски медији покушавају да му наметну.

 

У прилогу можете погледати видео и фото записе са Литургије у Љуљацима коју је Његово Преосвештенство Епископ Артемије служио на Богојављење, као и преузети транскрипт беседе коју је изговорио на Литургији.

 

Фотогалерија