Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА / Катакомбе / Катакомбна Литургија за Богојављење

Катакомбна Литургија за Богојављење

БОГ СЕ ЈАВИ, И ЖУПИ СИРИНИЋКОЈ!

У време прогона Православних које се у ове наше дане пројавило у најпрепреденијем облику, Бог није оставио народ свој, већ га храбри и води преко својих слугу свештеника и монаха који нису напустили путеве истинског живота. Народ данас није као овце без пастира, већ је свог пастира, заставника, како то рече свети Отац Јустин Ћелијски, препознао у лику Епископа рашко-призренског Артемија.

По повратку монаштва верног канонима и Предању Православне Цркве на територију своје Епархије рашко-призренске, прогон верујућих је попримио још веће размере. Свако, на кога се посумња да је одан црквеном поретку, а не црквеној олигархији, поставља се на стуб срама и прозива као секташ. Ових дана имали смо прилику да на локалној телевизији «Херц» у Штрпцу гледамо Саву Јањића, тобожњег архимандрита из Дечана, и свештеника Живојина из Штрпца, како секташима прозивају народ који се неодступно држи предања. Отац Живојин је ишао толико далеко да је људе који су учинили гостопримство монасима и који долазе на свете Литургије прозивао по имену и презимену. Шта то прозивање на телевизији значи, сазнали су убрзо када су њима и њиховим ближњим на радним местима запретили отказом.

И тако, мало претњама, мало поругом – јер недовољно православно образован народ не зна да су у првим вековима и свете Апостоле непријатељи хришћанства називали сектом – многи људи су се поколебали и не усуђују се да се појаве на богослужењу манастира Свети Архангели у егзилу. Ту негативну слику још потврђују и догађаји на северу Косова где се гоњење хришћана обавља на најподмуклији начин. Исти људи подмећу, пишу пријаве, и суде («Еулексов суд»), онима који су одани свом епархијском архијереју Артемију. За све ово довољан је пример професора Игора Војновића коме подмећу свашта. Како народ говораше у доба османлука – Кадија те тужи, кадија ти суди.

Ипак, наш Господ победи смрт, а камоли неће поразити гонитеље Цркве Божије. Тако да је благодат Светога Духа на Богојављење сабрала у импровизованој капели манастира у егзилу десетину верника најоданијих Светосављу и најхрабријих. Бог се заиста јави и ови људи не пренебрегоше Његово јављање, него Му потрчаше у сусрет прослављајући Њега – Сведржитеља, кроз свету Литургију. Посебну радост чине браћа која су превладала страх и «усудилa се» да дођу и присуствују светој Литургији. Ипак, да сачувамо браћу још већих прогона, ликове на фотографијама смо затамнили, како не би били препознати и како им “моћници овога света“ не би правили још веће проблеме.

Отуда нада да ће и остала уплашена, поколебана, непробуђена или равнодушна браћа, ма где се налазила, поћи путем ових верника са Брезовице и Призрена.

Бог се јави и пробуди успаване!

Фотогалерија