Почетна / АУТОРИ / Једна од Лазаревих / Једна од Лазаревих: Ко је следећи?

Једна од Лазаревих: Ко је следећи?

Print Friendly, PDF & Email

Таман смо дошли себи од интервјуа Митрополита Амфилохија, Грчкој агенцији „Ромфеа“, када нас је шокирао интервју својевољно умировљеног Епископа Атанасија. И то у сред поста. Изгледа да ђавоимани људи немају мира, па агресивно и безуспешно покушавају да обману Грчку јавност, а посебно Преосвећене православне Митрополите. Епископ Атанасије са својим „дриблерским“ покушајем није успео ништа. Ко ће следећи да да интервју за „Ромфеу“ можда кардинал Буловић? Међутим Грци се не дају обманути лако, а када „Јелин проговори из њега проговара седам Васељенских Сабора“, говорио је наш Свети Јустин Ћелијски. И верујем да су Митрополит Амфилохије, а и својевољно умировљени Епископ Атанасије остали потпуно поражени изјавом „Златоустог Јелина“ Серафима Пирејског а сада и Митрополита Серафима Китирског, који је објавио Посланицу за Недељу Православља, и тиме видно разбеснео Атанасија Јевтића, који је одмах позвао агенцију „Ромфеу“ и дао телефонски интервју. Кога он то покушава да обмане?

Митрополит Серафим Китирски у својој Посланици говори о свејереси екуменизма и о случају Епископа Артемија, за кога је рекао да је прогнан зато што није екумениста, такође се осврнуо на Светог Јустина Ћелијског који је рекао да су три највећа пада човечанства – Адамов, Јудин и папин.

Својевољно умировљени бивши епископ Атанасије је чак и оптужио Митрополита Серафима Китирскога да шири лажи. Атанасије без икаквог епископског достојанства које очигледно никада није ни имао, усуђује се да изјави да један Митрополит и то Грчки шири лажи.

Осврнућу се на инетрвју својевољно умировљеног епископа Атанасија. Његова се прича у суштини своди на „пресипање из шупљег у празно“, главни „адути“ његове вавилонске куле од карата су Архимандрит Симеон, новац, непостојеће финансијске малверзације. Такође у свом „фудбалерском“ стилу приказује Митрополита Серафима Китирског као жртву наводних лажи Архимандрита Симеона Виловског. Митрополит Серафим је довољно интелигентан човек, те он не може бити ничија жртва. Исто тако су Амфилохије, умировљени Атанасије и Иринеј Буловић покушавали да обману јавност и да је епископ Артемије такође „жртва“ Архимандрита Симеона Виловског. Прича о „жртви“ се понавља, и у очима читаоца постала је „бљутава“. У њу више нико не верује, а чак више нема сумњи међу онима који су били неутрални.

„Артемије четири године избегава да се појави на суду Св. арх. Синода“, каже умировљени своје воље ради, Атанасије и показује колико се он не либи ни лажи ни клевета. Очигледно је да се налази у тешком стању духовне болести и моралног посрнућа. Које су то четири године, и када је епископ Артемије био позван на било какав суд? Њему се судило без суда, а пресуде су биле без права на жалбу. Веома „хришћански“! Ово што се дешава код нас више подсећа на времена Шпанске инквизиције, а пошто наши екуменисти журе у загрљај папи, онда није изненађујућа чињеница да су попримили примесе инквизитора.

Атанасијево посрнуће иде дотле, да бескрупулозно говори како монаси и монахиње живе од новца који се налази по банкама широм Србије, Грчке и Швајцарске??? Веома је трагикомично што се сума „украденог новца“ увећева како се њима прохте. Сад је већ достигла милион евра. Такође, умировљени Атанасије говори како монаси купују станове по Београду, земљиште, стан где се врши катакомбна Литургија. Монаси и монахиње у езгилу живе само од помоћи добрих људи, заправо помоћи Божије. Никакве станове и земљу и пословне просторе нико није купио. Просторије где се врше катакомбне Литургије су препуне људи, жедних и гладних православне Литургије и душекорисних беседа. Жалосно је што Атанасије Јевтић толико говори неистину да је сам себе убедио да је све истина. Где су докази да је постојала било каква финансијска малверзација Епископа Рашко-Призренског Артемија, и Архимандрита Симеона Виловског? Све је то рекла-казала. Нико никада није испитао Дечанске фондове, нити пословања попадије Светлане Стевић. Али све ће то да изађе на видело. Верујем да ће јавност бити запрепашћена.

„Отац Јустин је критиковао екуменизам Рима и Женеве, али је подржао богочовечанско православни екуменизам“ каже Атанасије у свом контраверзном излагању. Још покушава да нас убеди да је Ава Јустин подржавао екуменизам. Без обзира шта он каже, знају православни Грци ко је био Ава Јустин, и да су ови покушаји заправо последњи трзаји Србских екумениста. „Православље је истина и поштење, а не лажи и лицемерје“. То јесте истина, само што код умировљеног епископа нема ни истине ни поштења, а лажи и лицемерја колико хоћеш. Превазишао је сам себе.

Веома је интересантна чињеница како он пореди монаштво и владику Артемија са монасима из Есфигмена. Чудно, како се нико никада није бунио против Акакија и његових следбеника? Они су у расколу од СПЦ, имају своје манастире, и то никоме не смета? А оволика бука се дигла око „шачице Артемијевих монаха“? Ако већ умировљеник пореди епархију у езгилу са Акакијевцима, онда зашто су први гоњени а други поштеђени, иако немају ама баш никаквих додирних тачака? Људи који одлазе код њих на Богослужења не остају без посла, нису прогнани, не бацају се експлозиви на њих. Постоји само још један раскол поред „Акакијеваца“, а то су Србски екуменисти који су отпали од своје матичне цркве, и како већ знамо, галопирајућим кораком раде на унијаћењу са папом. Епископ Артемије је остао веран својој православној Цркви, и управо је због тога прогнан.

Од Србских екумениста не треба више ништа да нас изненади. Они су спремни на све, чак и да школују кадар Мирашеваца, или је то у пракси већ дуго времена а да јавност то не зна. Протојереј непостојеће Црногорске православне цркве Војислав Д. Миљанић је студент треће године Богословског факултета у Београду? Сигурно то не би могао без благослова Митрополита Амфилохија, а увелико се прича по Црној Гори да је он заправо и оснивач Мирашеве непостојеће цркве, као што се увелико прича да је Иринеј Буловић довео Акакија.

Јасно се види да се Србски екуменисти боје православља. „Шачица“ је та која њима смета. Остало је стадо мало, али све је то са Божијим допуштењем. Шта би било да није остао ни један православни епископ, и да су сви пошли за латинима? Ипак се Господ смиловао на нас. Ко има уши нека чује, а ко има очи нека види.

Једна од Лазаревих