Почетна / ПОДСЕЋАЊА / Подсећање: Саопштење Епископа Артемија у Њујорку

Подсећање: Саопштење Епископа Артемија у Њујорку

Print Friendly, PDF & Email

ГЛАСНИК КИМ, БРОЈ 10

Њујорк, 9  Јуни 2000

Косово је увек био мозаик различитих етничких заједница и никада монолитна целина. Желео бих да нагласим још једном да смо се ми увек залагали за демократско Косово, за једну мултиетничку заједницу са јасно израженим етничким, културним и лингвистичким посебностима. Тражили смо мултиетничност, а не систем етничке репресије. Константно смо се борили за ту идеју последњих година и осуђивали смо сваку врсту етнички мотивисаног насиља без обзира са које стране оно долазило. Говорили смо у корист тих вредности сво ово време, а посебно након рата када су Косово и Метохија већ годину дана међународни протекторат. Зато имамо морално право да захтевамо крај политике отворене етничке дискриминације која води ка легализацији етничког чишћења, безвлашћа и у нове конфликте на Балкану. Међународна заједница је на себе преузела обавезу да заштити све грађане Косова. Зато одговорност за етничко чишћење Срба и других неалбанских етничких заједница на Косову лежи на међународној заједници.

У том смислу осећамо да су неопходне додатне гаранције Савета Безбедности у намери да се обезбеде наша најелементарнија људска права. То пре свега подразумева наше право на личну, имовинску и правну безбедност, као и право на употребу нашег сопственог језика у свакодневном животу. То подразумева и наше право на самоуправна тела на подручјима где чинимо већину становништва. Ови захтеви, које смо постављали и раније, били су редовно игнорисани од стране међународне заједнице. Штавише, међународна заједница није понудила ништа што би представљало барем покушај да нам се гарантује елементарна физичка заштита, безбедност и могућност да преживимо на подручјима где живимо. Ми смо против гетоизације, али такође одбацујемо и идеју етничке дискриминације која даје право само једној етничкој заједници на Косову и Метохији – Албанској заједници, и то на штету свих других само зато што они представљају најбројнију етничку групу.

Наша ситуација је веома специфична, иако постоји више потенцијалних аналогија са сличним примерима у свету. У име српске и других неалбанских заједница ми захтевамо доследну имплементацију Резолуције 1244. Такође тражимо посебан анекс Резолуцији 1244 или неку сличну одговарајућу меру која би имала форму анекса и која би обезбедила додатне гаранције наших права и могућности да добијемо заштиту и једнакост на Косову и Метохији. Тражимо да се сва питања у вези статуса и будућности Косова разрешавају уз активно учешће Савезне Републике Југославије и српске националне заједнице на Косову. У име заштите српске заједнице, захтевамо следеће:

1. Разрешење косовског питања и аутономију Косова и Метохије у оквиру граница Србије и СРЈ уз стриктно придржавање и имплементацију сваке тачке садржане у Резолуцији 1244.

2.Самоуправу за подручја и енклаве са српском већином уз административни систем у коме ће се користити српски језик.

3. Заштиту светиња Српске Православне Цркве и остварење верске и културне једнакости.

4. Правосудну аутономију у самоуправним подручјима са судијама и поротницима који се бирају из локалних заједница или који су именовани на та места уз сагласност локалних заједница.

5. Укључење већег броја Срба у безбедносни систем Косова уз право локалних Срба који живе у самоуправним подручјима да обезбеђују закон и поредак као полицајци заједно са КФОР-ом у тим подручјима.

6. Формирање посебних анти-терористицких јединица које ће се састојати од пропорционалног броја чланова на основу етничке структуре сваког подручја или енклаве. Дужност ових јединица биће да спречавају талас терора коме су тренутно изложени сви сегменти српског становништва, као и неалбанске заједнице укључујући чак и део албанског становништва. Ове јединице би у сарадњи са КФОР-ом имале мандат да се боре против тероризма као највећег зла нашег времена.

7. Одређивање јасних рокова као и формирање посебне комисије коју би чинили српски експерти и експерти УНМИК-а који би расправљали о модалитетима самоуправе.