Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА / Катакомбе / Монашење у манастиру Светог Преображења Господњег у Леушићима

Монашење у манастиру Светог Преображења Господњег у Леушићима

Print Friendly, PDF & Email

На Бденију уочи Недеље 33. по Духовдану, 19. јануара/1. фебруара, у манастиру Светог Преображења Господњег у Леушићима, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије замонашио је у чин мале схиме искушенице овог манастира: Давину Рељић из Горњег Милановца и Олгу Лојаницу из Сушице (Златибор).

Новопостриженим монахињама Владика је дао нова монашка имена – Дарија (по светој мученици Дарији (19. марта/1. април)) и Февронија (по светој преподобномученици Февронији (25 јуни/8. јули)).

У својој веома надахнутој беседи Владика Артемије је између осталог рекао:

„Господ је рекао у Своме Јеванђељу: Без мене не можете чинити ништа. Без Господа ништа добро не можемо чинити, без Његове помоћи. А зло, грех, можемо да чинимо и чинимо без Њега. Грешимо по својој вољи, а кајемо се по Његовој милости и прибегевамо Њему са покајањем, а Он као милостив родитељ и Отац прима нас као своја заблудела чеда. Данас 21. век, људи одлазе на месец, спремају се и даље да иду, рекло би се: не постоје границе људске гордости. Данашње вавилонске куле, ракете, сателити и све остало што је човек задњих неколико деценија измислио и створио све је то плод људске гордости. А чиме се све то завршава? Смрћу оних који су то створили. Њихове творевине су њих надживеле, какав је онда циљ и смисао тога свега био? Нема га. Оно што смрт одузима од нас није вредно да се зато жртвујемо. Али зато имајући пред лицем својим, пред очима својим, душама својим вечни циљ који је Бог поставио човеку да се у овом животу припрема за живот вечни ради чега је и створен.

Човек није створен да поживи на земљи један одређен број година, педесет или сто није битно, па да га нестане. Не, него да настави да живи у другом животу, духовном животу и да чека васкрсење мртвих. То нас учи наша Света Вера Православна, то знају и ове две сестре које су се определиле, одрекли се света и свега у свету, узеле Крст Христов на своја рамена и кренуле за Њим и Његовим речима: „Ко хоће да за мном иде нека се одрекне себе, узме крст свој и за мном иде.“ А то значи одрећи се своје зле воље, потчинити се Закону Божијем, заповестима Божијим, трудити се у њиховом извршавању и на тај начин изграђивати себи будући живот у Царству Христовоме.“

За све присутне сестринство манастира приредило је трпезу љубави.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији. Све беседе Епископа Артемија налазе се овде.