Почетна / АУТОРИ / Мирослав Вујанић / Мирослав Вујанић: „Пастирске“ клевете у Дабробосанској митрополији

Мирослав Вујанић: „Пастирске“ клевете у Дабробосанској митрополији

Print Friendly, PDF & Email

„Пастирске“ клевете у Дабробосанској митрополији или „ Ко је непослушан Цркви нека буде одлучен“

Након прослављања наше крсне славе Свети Великомученик и Победоносац Георгије у Палама и Источном Сарајеву, којом приликом је славски колач пререзао канонски клирик Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г.г. Артемија, страсти се не стишавају. Свештенство своје клеветање и пљување свечара, а пре свих потписника ових редова, као и ранијих написа из Митрополије дабробосанске, наставља са несмањеном жестином.

Колико је интересовање за цијели догађај говори и чињеница да се они гости са славе који су виђени на фотографијама објављеним на сајту ЕРП КиМ у егзилу појединачно „приводе“ на разговоре и „исповијест“ код локалног свештенства, а од неких се, уз претње црквеним судским казнама, желе изнудити изјаве о јавном покајању и о томе да нису знали да ће клирик владике Артемија резати колач на поменутој слави. У циљу спречавања ширења лажних информација, овом приликом треба истаћи да су гости били упознати са ставом потписника ових редова да у кући не жели свештеника који се заједно моли са римокатолицима или другим јеретицима. Такође, сви гости су знали којој епархији припада свештеномонах који је тај дан обавио славски обред, и разлога за некакву нову, под притисцима и претњама изнуђену, „истину“ не може бити.

Ипак, како би се „прогурала“ другачија верзија цијелог догађаја и како би се притисак појачао, у недјељу 09/22. маја 2011. на Светој Литургији у храму Успенија Пресвете Богородице у Палама, свештеници су искористили „проповијед“ да се свечари, али, опет пре свих потписник ових редова, јавно именују и жигошу као секта. Добро знамо да је некога прозвати секташем горе него истог окарактерисати као лопова, убицу, дилера дроге, блудника, а у овим крајевима од особе која је окарактерисана као секташ људи треба да се уклањају као од куге. Такав једноставно треба да се изопшти из друштвене заједнице. Јасно је какве су биле намјере клеветника.

Тако је „храбро исповједничко“ свештенство још једном прибјегло „пастирским“ потезима како би не сачувало мир и душе многих већ своје позиције неодбрањиве са становишта православног светоотачког учења.

Како би клевете добиле што шире размјере и имале што жешћи и увјерљивији карактер, у њих су се укључила духовна чеда духовника дабробосанских манастира. Они су, не часећи часа и не жалећи труда ни импулса у „ревновању за истину“, телефоном ширили проповијед-клевету по овим крајевима. Да ли то раде са знањем и благословом својих духовника из дабробосанских манастира – не знамо, али знамо да они без благослова ни улицу не прелазе, или, боље рећи, без питања не одлазе ни у католичку катедралу како би нешто отпјевали браћи из „сестринске им цркве“. У најмању руку, то је исти дух, јер и ови духовници на све начине ревнују у спречавању ширења било какве антиекуменистичке борбе у Митрополији дабробосанској.

То све говори о љубави истих, само не знамо да ли љубави према Истини – Господу Исусу Христу и Светом Сави, или према сопственом ја.

Како би се клевета сасјекла у коријену, мада је то због разлике у позицији оклеветаних и клеветника доста тешко, оклеветани је на Недјељу Слијепог (16/29. маја 2011), након код куће прочитаног акатиста своме заштитнику Св. Георгију, отишао на извор клевете – у парохијски храм у Палама. Да  напоменемо да у овај храм, као ни у друге храмове Дабробосанке митрополије, оклеветани не улази дуже од четири мјесееца, тачније од празника Чудотворне Иконе Млекопитатељнице (25. јануара),  која се налази у посници Светог Саве у Кареји на Светој Гори. Наиме, тог дана је (25. јанура 2011), насупрот Светим Канонима, по ко зна који пут одржана заједничка екуменистичка молитва свештенства Митрополије дабробосанске и римокатолика.

Дакле, на извору клевета, у парохијској цркви у Палама, у току дијељења нафоре, оклеветени је јасно и гласно упитао свештеника, цитирамо: „Оче, да ли сам ја секташ? Да ли сам ја и са мном моја породица проглашени секташима само зато што сам отворено казао и написао о недјелу митрополита Николаја и свештенства, који се заједно моле са јеретицима римокатолицима и тако раде против своје вјере и свог народа? Оче, ако је оно што се о тим недјелима каже у мом писму упућеном митрополиту и свештенству лаж, докажите да је лаж, а ако је истина – што ме клевећете и проглашавате секташем“! Свештеник замуцкује и одриче, народ гледа, а „браћа у Христу“ само погнула главе. Своју кратку „бесједу“ оклеветани је завршио ријечима: „Чувај се, народе србски, оваквог лицемјерја. Чувај се, народе, оваквих вукова у јагњећим кожама, који у Унију и на жртвеник папи римском хоће да те одведу“. Замоливши од народа опрост, оклеветани је напустио храм.

Важно је напоменути и то да се свештенство у осталим парохијским храмовима Митрополије дабробосанске није обраћало народу у вези са овим случајем. За то постоји логичан одговор. Намјера је да се на овај начин случај локално изолује и да се у старту сасијече цијели догађај, те да се тако по осталим парохијама спречи ширење приче да је и у ове србске крајеве стигла Истина Светосавска, која прати Преосвећеног Владику рашко-призренског и косовско-метохијског Артемија и Катакомбну Цркву. Поготово што се отварањем Светосавске Катакомбне Цркве вјерном народу отвара могућност да бира између пожртвоване истинске Вјере Православне, коју нуди Светосавље и небоземна Србска Црква на једној страни, и комфорне екуменистичке религије, коју нуди синодално-екуменистичка администрација на другој страни.

Овом приликом је важно рећи још неколико битних ствари. Свима онима који нам упорно покушавају пребацити то како се ми баш ни у чему не слажемо са ставовима који стижу од званичне јерархије Митрополије дабробосанске пружамо демантиј. Дакле, све што из Митрополије дабробосанске долази, а да је у складу са црквеним православним учењем, ми покорно прихватамо. Тако се у потпуности слажемо са исправно формулисаном реченицом из посљедњег митрополитовог обраћања по нашем случају (објављеног на званичној интернет страници Митрополије дабробосанске) која гласи: „Глава Цркве је Христос, а ко је непослушан Цркви нека буде одлучен“.

Управо тако – ко је непослушан Цркви нека буде одлучен! А о томе ко је непослушан Цркви не одређујемо ми по својим данашњим мјерилима, личним схватањима и преким судовима, већ су то Светим Правилима и Светим Канонима одредили Свети Оци Цркве Православне на Седам Светих Васељенских Сабора.

У прилог горе реченом, али и томе да су све наше раније изјаве и садашње тврдње засноване на чињеницама, говори и филм који је снимљен у Саборној цркви у Сарајеву јануара 2008. године, гдје се из приложеног јасно види како митрополит Николај и свештенство Митрополије дабробосанске ријечју и дјелом газе правила и учење Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве, и тако према Цркви показују своју непослушност, за коју је казна одлучење.

Мада је цијели снимљени догађај по својој суштини антицрквен и антиправославан, ипак, пажњу посебно треба обратити на минуте гдје се недвосмислено види да се овдје ради о свјесном кршењу Светих Канона и Светих Правила Цркве, и самим тим о темељном урушавању Православне Вјере. Тако митрополит Николај каже да се овдје ради о, цитирамо:  „…молитвеном и духовном састанку…“ (3.35–3.40 мин.). Затим митрополит Николај каже, цитирамо: „…молитве које ће вечерас узносити верни ових двеју хришћанских цркава…“ (4.35–4.55 мин.), чиме се директно гази 9. Члан Символа Вјере, који говори о постојању само Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве, а не двије или више цркава. Док се захваљује онима који су те вечери дошли, митрополит Николај каже, цитирамо: „…на заједничко молитвено заједничарење, на заједничку молитву…“ (25.34–25.43 мин.).

https://www.youtube.com/watch?v=JdjNxfu2zYY

https://www.youtube.com/watch?v=I8OIc9mMXGU

https://www.youtube.com/watch?v=ydBEtTi3iNc

За све горе наведене прекршаје митрополита Николаја и свештенства Митрополије даборбосанске, који су јасно приказани у филму снимљеном у Саборној цркви у Сарајеву 2008. године, наша Православна Црква предвиђа одлучење, па тако:

10. правило Св. Апостола: Ко се заједно са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се одлучи.

11. правило Св. Апостола: Клирик који се буде молио заједно са свргнутим клириком нека се свргне.

45. правило Св. Апостола: Епископ, или презвитер, или ђакон који се са јеретицима само и молио буде нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.

Нада је да ће митрополит Николај и свештеници Митрополије дабробосанске који су прекршили горе наведена Црквена правила и тако показали непослушност Цркви бити толико часни да ће одржати дату ријеч и поступити у складу са сопственим поукама и порукама – непослушан Цркви нека буде одлучен. Уколико се пак оглуше и пређу преко сопствених ријечи, оно неће моћи прећи преко Светих Апостола и Светих Отаца, преко Светог Саве и Светих Јасеновачких Новомученика.

Свима нама на поуку и размишљање савети Отаца: „Читајте Житија светих како би се у вама пробудила жива вера Православна и ревност за исту“. А у ова посљедња времена нарочито је душекорисно читање житија Светих Новомученика страдалих у Катакомбној Цркви!

Какво вријеме иде – и требаће нам!

Псалам 1.
(Псалам Давидов, ненаписан у Јевреја)

БЛАЖЕН човек који не иде на веће безбожника,
и на пут грешника не стаде,
и на седалиште погубника не седе.
Него је у закону Господњем воља његова,
и у закону Његовом поучава се дан и ноћ.
И биће као дрво засађено крај извора вода,
које плод свој доноси у време своје,
и лист његов неће отпасти,
и све што ради преуспеће.
Нису такви безбожници, нису такви,
него су као прах који ветар размеће са лица земље.
Зато неће устати безбожници на суду,
нити грешници у сабору праведних.
Јер зна Господ пут праведних,
и пут безбожника пропашће.

Свети Свештеномучениче Петре, Митрополите наш дабробосански, који си за вјеру Православну страдао од усташке руке, моли Бога за нас грешне!

Мирослав Вујанић
Босна и Херцеговина,
Светог Саве дедовина

Напомена:

Свети Георгије у Палама и Источном Сарајеву

Објава Ограђивања

Писмо Митрополиту Николају

Писмо Свештенству Дабробосанске Митрополије