Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА / Катакомбе / Свечана прослава храмовне славе у катакомби Светог Илије у Младенову

Свечана прослава храмовне славе у катакомби Светог Илије у Младенову

Print Friendly, PDF & Email

71Катакомба Епархије рашко-призренске у егзилу у Младенову посвећена је Светом Пророку Илији. У уторак, 20. јула/2. августа, на празник Светог Пророка Илије, ова катакомба је свечано прославила своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим уз саслужење хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, јеромонаха Никодима (Малешевића) и јерођакона Пајсија (Марковића).  Литургији је присуствовало око седамдесет верника углавном из Српске Војводине? Неки од њих су се на Светој Литургији сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

Након Литургије владика Максим је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су принели овогодишњи домаћини славе Младен Авдаловић из Суботице и Милорад Кнежевић из Младенова. За идућу годину пријавио се Лука Стевановић из Руменке.

Верном народу се архипастирском беседом братио владика Наум. У својој веома надахнутој архипастирској беседи владика Наум је говорио о светом пророку Илији као о најнеобичнијем човеку у историји рода људскога: „Колико је он необичан показује чињеница да га је Господ, са телом на огњеним колима са огњеним коњима, узнео на небо. Толико је велики и толико је необичан Свети пророк Илија. Ако бисмо тражили реч којом бисмо описали овог дивног угодника Божјег, онда би то била само реч – огањ, живи огањ, живи огањ вере, живи огањ ревности за чистоту вере, живи огањ љубави према Богу и према човеку, живи огањ ревности за веру“ – рекао је владика Наум. На крају своје беседе владика је поучио присутни народ:

“Браћо и сестре, ето, имајући пред очима такву ревност за веру, питамо се – шта нам данашњи празник поручује? Шта је главна порука нама, православним хришћанима данас, од Светог пророка Илије? Порука је ова: не смемо да будемо пасивни кад је вера угрожена, не смемо да ћутимо кад је вера угрожена, не смемо рећи: То је посао епископа и монаха, то није мој посао, него морамо бити активни и ножем речи Божје и истине Православља сасецати главу јереси екуменизма, том погрешном пакленом учењу, као некада Свети пророк Илија што је жречеве ножем посекао, усмртио, да не воде народ у пропаст, јер јерес јесте смрт душе. Она одваја од Бога. Замислите када би неко нашу телесну мајку, на очи наше мучио, малтретирао, убијао. Да ли бисмо ми могли да ћутимо и да кажемо – Није то моја ствар, одбраниће је неко други. Ако је тако са нашом телесном мајком, не смемо да ћутимо, него ћемо је бранити свим силама, колико онда пре треба да јуришамо на оне који Мајку нашу Цркву гађају камењем лажних учења, јеретичких учења, и усмрћују духом чеда њена, браћу нашу, браћо и сестре! Због тога треба уложити све силе, душевне и телесне, и стати на браник праве вере, на браник православља.“

Затим је владика Максим пренео својој пастви благослов и поздраве владике Артемија.

Уследила је трпеза љубави за све присутне коју су припремили овогодишњи домаћини славе. За време трпезе љубави владика Максим и брат Момир Лазић, уредник часописа „Збиља“, су пригодним беседама додатно нахранили душе богољубаца. Стари богомољци из катакомбе су, такође, својим предивним богомољачким песмама из времена богомољачког покрета Светог Владике Николаја, били на висини задатка у овом празничном дану.

Уследило је заједничко фотографисање владика, монаштва и верног народа чиме је и завршено ово радосно светковање у најстаријој катакомби у епархији.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.