Почетна / ЕПИСКОП / Обраћања, Текстови / Еп. Артемије: Пријем „обновљених“ објеката у Призрену (Прилог 4)

Еп. Артемије: Пријем „обновљених“ објеката у Призрену (Прилог 4)

УВОД

Синодска Комисија обавила пријем „обновљених“ објеката

Епископ бихаћско-петровачки Хризостом на челу Комисије

Септембра 2008. након многих притисака, претњи, кршења процедура, гажења Канона, нарушавања српских интереса, подилажења шиптарским представницима, итд, Синод је одредио трочлану Комисију која је требало да у Призрену обави пријем „обновљених“ објеката, који су обнављани према Меморандуму.

Епископ Артемије био је изричито против овога пријема, из много разлога, и о томе ће бити више речи у следећем акту Епископа Артемија (Прилог 5).
На чело Комисије Синод је именовао Епископа бихаћско-петровачког Хризостома, а за члана ректора Милутина Тимотијевића.

Појава, наступ и деловање Комисије представљали су потпуни фијаско Српства, достојанства (па и оног основног људског), еклисиологије…

Акт Епископа Артемија који доносимо у наставку износи само део суноврата који се очитавао у наступу и деловању поменуте Комисије.

Сам Извештај Комисије, сачињен руком Епископа бихаћског Хризостома, у великој мери дочарава ниво, карактер и домете рада и наступа поменуте Комисије.

Довољно је било упознати се са поменутим Извештајем, па стећи сасвим упечатљиву слику о стручности, способности и сналажењу чланова Комисије у испуњењу задатка који им је поверен.

На фотографији у прилогу уочљив је Епископ бихаћско-петровачки Хризостом са јеврејском скуфијом на глави. За читаоце остаје да домисле да ли је слично поступио и приликом посете Призрену, будући да је ишао да прими објекте у чијој су „обнови“ главну „ролу“ играли Шиптари.

Уредништво

shara3

 

Прилог бр. 4.

ПРИЗРЕН, 15. СЕПТЕМБАР

Негде почетком октобра примили смо акт Светог архијерејског синода Број 1407 од 02. октобра, и у прилогу ИЗВЕШТАЈ О ПРИЈЕМУ ОБНОВЉЕНИХ ОБЈЕКАТА СПЦ У ПРИЗРЕНУ, поднет од председника Комисије Светог архијерејског синода, Његовог Преосвештенства Епископа бихаћско-петровачког Г. Хризостома. Овај извештај је препун мањкавости, недоследности, аматеризма и дилентатизма. Ми смо га поднели Нашој стручној служби на мишљење и оцену. Бићемо слободни да то мишљење и оцену само о најважнијим местима извештаја овде предочимо.

1. Наслов Извештаја не одговара његовој садржини, јер се из наслова не види да се ради и о пријему објеката у Приштини, Истоку, Пећи, Вучитрну, Подујеву, како је касније наведено у тексту.

2 Значајно је да извештај констатује да је Епископ Артемије „изразио оштро неслагање са пријемом ових објеката“ (стр. 1, пасус 1) и да је пријем извршила Комисија Синода „будући“ да је то неслагање исказано, чиме је грубо игнорисано мишљење Нас, као лица за које се објекат гради (Епископија – Наша Резиденција у Призрену).

3. Објекти су примљени на „пригодној свечаности примопреда-је“ (стр. 1, пасус 3) а не у процедури техничког прегледа; у том смислу и Комисија Синода је пригодна а не стручна, каквом касније жели да се представи.

4. Информација из манастира Светих Архангела да је чин „противан благослову Епископа Артемија“ (стр, 2, пасус 1) ЈЕ ИСТИНА НАВЕДЕНА НА ПОЧЕТКУ Извештаја а не претња; ако је то разлог зашто није дошло „много више Срба“, то говори о духовности и моралу тога народа који није хтео да присуствује без благослова што отвара и најважније питање: зашто је „примопредаја“ извршена без благослова?

5. Призренци… „у њиховим очима се видело одушевљење и усхићеност због нашег доласка у Призрен овим свечаним историјским поводом“ (стр. 2, пасус 2); шта је историјско у овој „примопредаји“? Примопредаја је техничка а не историјска ствар.

6. „Ми смо обишли све просторије Владичанског двора… и уверили смо се у квалитет обављене реконструкције“ коју „можемо оцијенити изузетно квалитетном и потпуном“ (стр. 2, пасус 3); овим је исказано елементарно непознавање процедура, аматерски дилетантизам, недопустиво багателисање српске имовине, непримерено умањавање значаја епископског трона.

7. Реконструкција је изведена „…са свим потребним инсталаци- јама, које, можда, прије погрома нису ни постојале“ (стр. 2, пасус 3); да ли се то потенцира добра страна погрома?

8. Председник Комисије Синода, у обраћању присутнима, сматра чашћу да „данас заједно са осталим члановима синодске Комисије присуствујемо овом значајном догађају“ (стр, 2. пасус 4); председник Комисије синода се обраћа као посматрач догађаја а не као кључни актер који легализује безакоње; ако чланови Комисије „присуствују догађају“, ко спроводи догађај примопредаје?

9. У поновном обиласку Владичанског двора, уверили су се „да је посао урађен квалитетно и професионално“ (стр. 3, пасус 1); у којој процедури је 15. септембра у Призрену утврђен квалитет и професионалност (усклађеност са документацијом, техничким прописима и стандардима који се односе на материјале, опрему, инсталације)?

10. „Владика Теодосије, као члан меморандумске Комисије за обнову, редовно је обилазио објекат и износио све што је важно да се уради, како би објекат био функционалнији“ (стр. 3, пасус 1); у чије име, ако упутства о функционалности није давало лице за чије потребе се гради објекат (надлежни Епископ)?

11. „Зграда Богословије је обновљена исто тако квалитетно као и Владичански двор“ (стр, 3, пасус 2); скандалозно оцењивање; ради се о објектима од којих је један старији од 130 година (Богословија) а други млађи од 20 година (Епископија); потпуно одсуство критеријума.

12. Изградња каскадног зида са западне стране поред „заштите и сигурности“ што је поменуто узгред, „представља један украс целог тог простора и амбијента“ (стр. 3, пасус 2); зашто се у први план не стави да објекат није безбедан?

13. „Тамо где су некада биле старе помоћне зграде, сада је под зеленилом“ (стр. 3, пасус 2); како је допуштено (и ко је допустио) да се изгубе изграђени објекти (корисни квадрати) и да се грађевинско земљиште претвори у зелену површину?

14. Богословија је рађена „по сугестијама и сагласности Ректора Богословије“ (стр. 3, пасус 2); било би добро да Ректор достави Сабору документацију о сарадњи са Комисијом у време обнове, посебно што је намена објекта нејасна обзиром на потпуну промену унутрашњег распореда просторија.

15. Кључеви парохијског дома цркве Светог Ђорђа примљени су „од г-ђе Нане Магнадотир, представнице Савета Европе, која иначе предсједава меморандумском Комисијом за обнову“ (стр. 3, пасус 3); да ли је промењена председавајућа Комисије за обнову (Ема Карамајкл) или се ради о потпуној неупућености?

16. „У сусрету са извођачем упознали смо се са плановима за завршетак радова на саборном храму Светог Ђорђа ове године“ (стр. 3, пасус 3); извођач је шиптарска фирма: 1. зашто је у набрајању присутних на стр. 1. пасус 3, изостављено присуство шиптарске стране? 2. Зар су планови за завршетак радова на саборном храму у ингеренцији шиптарског извођача?

17. Истог дана, као чин флагрантног кршења свих процедура и прописа, „па смо поред гореспоменута три објекта примили кључеве још шест обновљених објеката“ (стр. 3, пасус 3)… следи набрајање још шест локација од којих је једна у Призрену а остале широм Косова и Метохије: у Приштини, Истоку, Пећи, Вучитрну, Подујеву. И не ради се о 6 већ о 12 објеката; Комисија Синода је примила 12 „обновљених“ објеката не крочивши на те локације што најбоље говори о њеној формалној улози, о формалности чина примопредаје, о формалности обнове, о формалности одрживости српске имовине и постојања српског народа на КиМ за оне који су такву примопредају осмислили и благословили.

18. „Ми и владика Теодосије договорили смо се да (док не буду имали домари за Владичански двор и Богословију) двојица дечанских монаха остану као чувари, да се не би догодило да тек примљени објекти буду опљачкани или оштећени“ (стр. 4, пасус 2); да ли Епископ бихаћско-петровачки и Епископ Викарни имају мандат (и од кога?) да уселе дечанске монахе у Епископију?

19. „Храм Богородице Љевишке обезбеђује професионални чувар кога плаћа Комисија за обнову“ (стр. 4, пасус 3); ко обезбеђује осталих 10 објеката примљених 15. септембра?

20. Ко је одлучио да кључеви објеката буду предати Управи манастира Дечани? Који је то контекст?

21. Зашто се исхитрено прима објекат Богословије чија „употреба би се регулисала убудуће у складу са постојећим околностима и могућностима“ (стр. 4, предлог 1)? Зар Ректор, који је „давао сугестије и сагласност у току обнове“ (стр. 3, пасус 2), нема јасну визију употребе?

22. „Министарство за КиМ, које је већ изразило спремност да помогне у опремању намештајем Епископске резиденције, пошто се уради пројекат за исти“ – и пројекат, и спремност да се финансира намештај – без знања лица за чије потребе се гради објекат (надлежни Епископ); ко даје пројектни задатак? Коме? Када?

23. Позвати Епископа Артемија „да од Светог архијерејског синода прими зграду Епископије у Призрену и друге цркве и парохијске домове преузме овом приликом, које је Свети архијерејски синод легално и легитимно, као потписник Меморандума, преузео од Европске комисије“ (стр. 4, предлог 1); какве везе има Европска комисија са Љевишком и објектима у Приштини, Истоку, Пећи, Вучитрну, Подујеву? У чему је овај поступак „легалан и легитиман“? Свети синод није потписник Меморандума!

24. У објекте би се могли уселити „или свештеници или побожне српске породице које би водиле рачуна о овим објектима и бринуле се о њима“ (стр. 4-5, предлог 3); да ли је то повратак Цркве на Косово? Да ли нам требају зграде или нам требају светиње?

То су само нека од питања која се могу поставити поводом „свечаности примопредаје објеката у Призрену“ (и шире). А шта би се тек могло рећи за надахнуту беседу Епископа Хризостома том приликом. Не, нећемо је анализирати. Требало би много времена. Али морамо поставити само нека питања и знаке чуђења.

1. Је ли могуће, је ли нормално, је ли допустиво говорити да је „Владичански двор у Призрену, након више од четири године, подигнут из рушевина“ (пасус 2) а не рећи како је тај двор (и цело КиМ) доспео у рушевине. Да ли га је порушио цунами, ураган, земљотрес? Зашто се таји рушитељ, не помиње злочин, ни злочинац? Да ли је то у служби истине и за добробит нашег народа?

2. Мало даље у беседи (пасус 4), призива се Господ да „награди све вас који сте се потрудили на овом делу“, дакле и рушиоце!?! Ни речи о злочинима и злочинцима. Све и сви су аболирани овим безаконим чином. Ми сада једемо кисело грожђе, а нашим потомцима ће трнути (и испадати) зуби. Горки плодови тек стижу.

Епископ рашко-призренски
и косовско-метохијски
+АРТЕМИЈЕ

Погледајте:

Обраћање СА Сабору

Прилог бр. 1

Прилог бр. 1а

Прилог бр. 2

Прилог бр. 2а

Прилог бр. 3

Прилог бр. 5

Прилог бр. 6