[*]"/>

Епископ Артeмије: Интервју[*]

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2007, број 1-2 (157-159), стр. 103-105

1. ПИТАЊЕ: Српска Православна Црква и Срби на Косову и Метохији годинама доживљавају праву Голготу. Да ли ће прослава највећег хришћанског празиика Васкрсења Христовог ове године, можда означити прекретницу, да је на помолу крај патњама које наш народ доживљава на Космету?

ОДГОВОР: Није први пут да српски народ у целини, а не само иа Косову и Метохији доживљава и преживљава праву Голготу. Управо тиме смо вековима уверавани да смо на правом путу, путу Господа Исуса Христа, који је први, и за све нас, изнео свој Крст на Голготу, и који је рекао: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе, узме крст свој и иде за мном“. Срби су крстоносан народ. Од кад су поверовали у Господа Христа и крстили се у име Његово, они се од Крста Његовог не одвајају. И данас су, посебно на Косову и Метохији, распети на крсту страдања. Па ипак, у свим тим невољама и страдањима, Срби су увек и свуда дочекивали и у духовној радости прославли највећи хришћанки празник, Васкрсење Христово. Факат да је Христос васкрсао, осмишљава сва наша страдања која подносимо Њега ради, јер нам сведочи да после Великог петка (страдања) следи Васкрсење. Са том вером Срби иа Косову и Метохији и ове године дочекују празник Васкрса са неумањеном духовном радошћу, али и са ојачаном надом да ће свеправедни Бог и Господ учинити и крај нашим патњама које већ осам година доживљавамо и подносимо на Косову и Метохији. Када ће то бити, само је Господу познато, а ми се надамо, молимо се и радимо на томе, да буде што пре.

2. ПИТАЊЕ: У протеклих годину дана посетили сте САД, Велику Британију, Немачку, Русију, Брисел где сте говорили против независности Косова и Метохије. Једино Русија чврсто брани став Србије. Као да се још увек не виде ефекти лобирања, пре свега у Вашингтону, који је најгласнији да се Космет отцепи од Србије?

ОДГОВОР: Ваше питаље крије у себи дозу песимизма. Ви не видите „ефекте лобирања“. Али Ми који смо као што рекосте, у протеклих годину дана много путовали и много радили на одбрани Косова и Метохије, то итекако видимо и сагледавамо. Сама чињеница да је временска блокада пробијена (одређено је било да до краја 2006. статус Косова буде одређен), јесте велики успех, којем је знатно допринело и лобирање у Вашингтону. Чињеница пак да је Вашингтон и даље „најгласнији” у залагању да се Космет отцепи од Србије, не значи и да је јединствен. Вашингтон нема један глас. И то је резултат лобирања. Многи утицајни људи и умне главе у Конгресу и Сенату САД-а итекако разумеју ситуацију на Косову и Метохији и залажу се за поштоваље међународног права, Резолуције СБ УН 1244, дакле за останак Косова и Метохије у саставу Србије. Једино Стејт Департмент остаје и даље чувар тврде линије по питаљу одвајаља Косова и Метохије од Србије. А и сам развој догађаја у последње време показује да и ЕУ није више монолитна. Дакле, нада постоји.

3. ПИТАЊЕ: После неуспеха Ахтисаријевог плана наша држава се залаже за нове преговоре, да ли ће до њих доћи или ће нас претећи унилатерално признање Косова од стране САД и неких земаља ЕУ?

ОДГОВОР: Сматрамо да се преговори морају наставити, али са друтим посредником и са другим принципима. Неопходан услов за наставак преговора који би довели до позитнвних резултата, до компромисног решења прихватљивог за обе стране, јесте да међународна заједница отворено поручи лидерима косовских Албанаца да независност Косова није једнна опција. Тада би и они у преговорима били спремнији на компромис. Што се тиче опасности да САД и неке земље ЕУ крену путем унилатералног признавања независностн Косова, она реално постоји. Они заиста могу радити шта год желе, али нека то ураде без нас. Ми морамо остати и истрајати у нашем ставу да Србија и српски народ никада неће прихватити одвајање Косова и Метохије од Србије, под било каквим називом.

4. ПИТАЊЕ: Ако премијер или председиик Косова буду желели да дођу у Грачаницу и честитају Вам Васкрс да ли ћете их примити или ћете и овога пута поручити да ће то бити могуће тек када се вратите у епархијско седиште у Призрену одакле сте прогнани?

ОДГОВОР: Наш став се није променио, јер се н Наш положај није изменио од прошле године. Ми смо и даље прогнаник, као и моји верници.

5.ПИТАЊЕ: Како се овe дипломатскe Игре око статуса Космета одражавају на духовни живот у манастирима, има ли страха због последица наметања решења о статусу?

ОДГОВОР: У манастирима, без обзира на неповољне спољашње околности, живот монаха и монахиња тече на уобичајени начин. Нема страха, нема панике. Ми смо предани вољи Божјој, живимо свој монашки живот у пуноћи.

6. ПИТАЊЕ: Како објашњавате парадокс да се упркос тешком и неизвесном животу број монаха и монахиња у рашко- призренској епархији увећава више иего у осталим деловима СПЦ?

ОДГОВОР: Сила се Божија у немоћи показује. То је ствар промисла и милостн Божије. То је велико охрабрење за цео наш народ. Тако је било кроз векове. Црква је за српски народ увек била мајка која га никада није напуштала.

7. ПИТАЊЕ: Незадовољни обновом цркава и манастира на Космету недавно сте поручили да је реч „о трошењу новца и о политичком маркетингу Албанаца“. Међутим, из Мешовите комисије за спровођење обнове на основу Меморандума из 2005. годиие исцрпно обавештавају о озбиљним радовима на оштећеним храмовима у Призрену, Пећи, Ђаковици, Вучитрну… Да ли Ви не верујете извештају ове Комисије или сматрате да је то што је урађено недовољио?

ОДГОВОР: Није питање шта је урађено, већ како је урађено (методи, принципи) и ко је урадио. Наш став по тим питањима је опште познат од самог почека. Не сматрамо за потребно да га детањније анализирамо. Но упоредо са „обновом“ преко Комисије, Епархија рашко-призренска ради на обнови својих светиња, али на један други начин, као свој на своме (Архангели код Призрена, Девич, Зочиште, Осојане…).

8. ПИТАЊЕ: Ви сте духовно чедо авве Јустина Поповића о чијем животу је недавно снимљен и дугометражни филм. Да ли очекујете да ће Јустин Ћелијски који је већ изображен на иконама и на чијем се гробу многи верници моле, на мајском Светом архијерејском сабору бити проглашен за светитеља?

ОДГОВОР: Црква никада не жури са проглашењем некога за светитеља. То је пре свега дело Божије. Бог на разне начине открива и објављује свету своје верне слуге. Некада преко чудеса, некада преко нетљених моштију, некада преко верног народа који непогрешиво зна и осети ко је био истински слуга Божји, те почиње да развија култ према још неканонизованом угоднику Божјем, праве му иконе, моле му се и добијају исцељења од његових моштију или његовог гроба. Управо је такав случај са оцем Јустином Ћелијским око чијег гроба је већ створен култ светитеља. Верујемо да ће на овом (или неком будућем) Светом архијерејском сабору наша Црква прогласити оца Јустина светитсљем Божјим, јер га је Бог и народ већ као таквога прославио.

9. ПИТАЊЕ: Вест да ће из Софије бити враћен део моштију светот Краља Милутина у манастир Бањску обрадовала је многе. Докле се стигло са преговорима и да ли је датум преноса већ утаначен?

ОДГОВОР: У овим временима страдања иашег народа на Косову и Метохији, вест о повратку светог Краља Милутина у своју задужбину – манастир Бањску, примљена је са великом радошћу као израз посебне милости Божије. То је ојачало наду у народу да Косово и Метохија неће бити изгубљени за Србију и српски народ, као и да ће наш народ преодолети и опстати на својим светим косовско- метохијским просторима. Тачан датум тог свечаног догађаја још није утаначан, али се надамо да ће то бити негде током лета.

10. ПИТАЊЕ: Покренуто је питање повратка кипа Пресвете Богородице из манастира Соколица у манастир Бањску за коју је и изграђен и где се некада налазио. Мати Макарија, игуманија Соколице је против тога, какав је Ваш став?

ОДГОВОР: Вест о повратку дела моштију светог Краља Милутина у своју задужбину, оживела је идеју и покренула многе активности ради потпуне обнове маиастира Бањске. Манастир Бањска је још давне 1925. године од званичне државне Комисије, иако још у тешким ранама са којима је изашла из рата, доживљена и оцењена као „најзначајнија, без сумње, српска црквена грађевина средњег века“. Говорећи у свом извештају о лепоти камене пластике са бањске цркве „расуте свуда и претрпане гомилама рушевина“, чланови Комисије предвиђају да 6и се сав тај материјал могао лако прикупити „и повратити на првобитно место, где ће се употребити за рестаурисање ове грађевине“. Следећи ту оцену и подстицај наших угледних предака, сада у јеку обнове манастира Бањске, родила се идеја и о враћању кипа Пресвете Богородице из манастира Соколице у манастир Бањску „на место где се некада налазио“. Став мати Макарије, која је против тога, познат је широј јавности. Али када током обнове бањске цркве дође време да се о повраћају Кипа одлучује, онда ће надлежни казати своју реч која ће се и испоштовати. За сада је прерано и пре свега, непотребно око тога дизати прашину и подизати температуру у народу.

__________________________
[*]Интервју епископа Артемија Политици, за Васкрс 2007.