[*]"/>
Почетна / ЕПАРХИЈА / Часопис "Свети Кнез Лазар" / Избор Текстова / Епископ Артемије: Обраћање мисији СБ УН[*]

Епископ Артемије: Обраћање мисији СБ УН[*]

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2007, број 1-2 (157-159), стр. 133-135

Ваше Екселенције, Уважена Господо,

Веома ми је драго да могу да Вас поздравим у овом православном српском манастиру Грачаница, који ускоро слави 700 година свога постојања.
Овај и други наши средњевековни манастири и цркве из доба Немањића су неућутни сведоци присуства и живота Срба на Косову и Метохији скоро 1000 год.

Ви сте о Косову, уверен сам, много слушали и шгогод научили у последњих десетак година. Али то није довољно за доношење непристрасног решења када је будући статус Косова у питању, стога, веома ценимо Ваш труд и жељу да се лично уверите у стварно стање на Косову у последњих осам година. Та истинољубивост Вас је и довела овде да на лицу места сагледате пуну истину пројављену кроз чињенице.

Господо, ред држи небо и земљу. Правне норме и морални принципи су темељи демократског света. Очекујемо од Вас да ти принципи буду примењени и на нас. Дупли стандарди, који су до сада често примењивани, нису израз правдољубивости.

У протеклих осам година, од јуна 1999. године, ти принципи и те етичке норме су протеране са Косова и Метохије и поред присуства међународне заједнице у лицу КФОР-а, УНМИК-а, ОЕБС-а и других међународних институција и организација.

За тих осам година на Косову и Метохији почињени су безбројни злочини: етничко чишћење кроз прогон 250.000 Срба и припадника друтих неалбанских заједница – Рома, Ашкалија, Египћана, Јевреја.. убиства недужних цивила (око 1.300) од мале деце до 90-годишњих стараца и старица; киднаповање више од 1.000 лица о чијој судбини ни до данас не знамо ништа; стотине села сравњених са земљом; десетине хиљада кућа спаљено, опљачкано или насилно узурпирано; 150 цркава и манастира спаљено, срушено и оскрнављено. (Тачан преглед имате у овим публикацијама; Распето Косово и Мартовски погром, који ће Вам бити уручени). Чак ни мртви нису имали мира. Многа гробља су оскрнављена, а споменици порушени, гробови раскопани и кости разбацане.

Ти злочини достигли су кулминацију у стравичном погрому извршеном од стране преко 50.000 албанских екстремиста над Србима и осталим неалбанцима 17. и 18. марта 2004. г.

Једна трећина Срба од оних који су живели на Косову и Метохији до 1999. године, а која је остала да и даље живи овде, већ осам година живи у гетоима, логорима, енклавама опасани бодљикавом жицом и лишени свих људских права: права на живот, слободу кретања, коришћење верских слобода (посете храмовима, гробљима), могућност рада (чак и обраде своје имовине), нормалне здравствене заштите, школовање деце и тд.

Резолуција СБ 1244 на основу које је међународна заједница дошла на Косово и Метохију ни до данас није примењена. Све што је тамо записано и обећано, није испуњено, бар што се тиче српскога народа.

Међународни стандарди, нису испуњени ни у једној тачки. То најбоље илуструје неостварено право на повратак свих прогнаних лица на своја огњишта. За осам година од протераних 200.000 Срба није се вратило ни 2%. А и ови који су се вратили живе у немогућим условима, често нападани, пљачкани, убијани.

Највише су затајили правосудни органи. Од толиког броја почињених злочина, скоро нико није идентификован и изведен пред лице правде. О томе најбоље сведочи извештај „Human Rights Watch“ од 30. маја 2006. године, који ћете добити уз остале материјале.

Резолуција 1244 се залаже за мултиетничко Косово. Оно је такво било до јуна 1999. г. Сви градови су били истински мултиетнички. Данас, нажалост, то више нису, јер је извршено етничко чишћење нарочито у градовима. Навешћемо само пример Приштине. До јуна 1999. г. у Приштини је живело 40.000 Срба. Данас их има једва сто душа. Да ли се онда Приштина може назвати мултиетничким градом? Или Пећ, Призрен, Урошевац, Клина, Србица итд. Где Срба уотпште нема.

Уважена господо, без стварања услова за одржив повратак прогнаних и њихов нормални живот, илузорно је тражити решење за Косово. Неће се наћи.
Треба знати да питање Косова није само питање СБ, већ пре свега питање демократске, међународно признате државе Србије и српског народа који је овде вековима живео и стварао своје културно наслеђе, које албански екстремисти у последњих осам година немилосрдно уништавају. Не само 17. марта, него и пре њега и после њега, све до данас.

Поред тога, нама међународна заједнмца (СЕ) одређује и намеће да нам неке наше уништене светиње обнављају управо они који су их рушили, дакле, Албанци. На шта пак та обнова личи, рећи ће Вам после нас у пар реченица директор Републичког завода за заштиту споменика културе гђа Гордана Марковић.

И да завршим. Косово и Метохија је колевка српске духовности, српске културе и српске државности. Не мит, него духовни идентитет српског народа, без којег Срби као народ не могу да постоје.

Стога српски народ у целини, као и држава Србија, никада неће прихватити било какво и од било кога наметнуто решење, које Косово и Метохију одваја од Србије под било каквим називом то било.

Ми решење видимо само у суштинским преговорима и комиромисном решењу прихватљивом за обе стране. Само такво решење може бити гарант мира и стабилности региона Балкана, па и шире.

Захваљујемо се на пажњи.

______________________

[*]Мисија СБ УН посетила је 2. марга 2007. год. манастир Грачаницу. Доносимо обраћање епископа др Артемија мисији.