Епископ Артемије

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Руски Грчки Руски


ilija1

Свештенство о Епископу Артемију – Србија се умирит’ не може! II

Print Friendly, PDF & Email

СВЕШТЕНИК ИЛИЈА ЈОКИЋ:
ЗАКЛЕТВА ЈЕ ЗАКЛЕТВА

Само што сам прошле недеље, са Св. Архијерејске Литургије стигао из Љуљака, телефон звони и почињу питања: „Помаже Бог оче, како је било у Љуљацима“? Ја причам да је све као и прошли пута: Св. Архијерејска Литургија, народ, песма, радост свеопшто весеље и тд., а они: ми нисмо могли да дођемо, нисмо имали превоза, несташица и тд.

narod_ljuljak

Свештенство о Епископу Артемију – Србија се умирит’ не може!

Print Friendly, PDF & Email

У наставку доносимо неколико сведочанстава – реакција поводом наставка прогона Епископа Артемија, његовог монаштва и верника.

СВЕШТЕНИК ИЛИЈА ЈОКИЋ:
ДЕСИО СЕ НАРОД

Tихо, без икаквог наглог покрета, попречног погледа, шкргутања зубима, како то поједини епископи, пред и за време Свете Литургије раде, у храм Зачећа Светог Јована Крститеља у Љуљацима, који је био препун народа, дана 28.

tbilisi_crkva

Порука из Грузије: Подршка Епископу Артемију

Print Friendly, PDF & Email

У БОРБИ ПРОТИВ ЕКУМЕНИЗМА
ХРИСТОС ЈЕ ПРОЈАВИО ВЛАДИКУ АРТЕМИЈА

Грузијска Православна Црква већ годинама је чврст и стабилан пример отпора јереси екуменизма. Иступила је из чланства Светског Савета Цркава. Показује пут којим треба да крену и остале помесне Православне Цркве.

vladika_monastvo

Јерођакон Дамјан: Осуда Суда

Print Friendly, PDF & Email

ОСУДА СУДА

Средином 19. века Министарство просвете Књажевине Србије поверило је доктору философије Миловану П. Спасићу да напише неколико уџбеника за школе. Први уџбеник који је „учени“ доктор објавио био је „Земљеописаније целог света“. Данас би се тај уџбеник звао географија. У њему је поред великог броја језичких и свих других грешака могуће наћи и опис дрвета из Африке, за које овај „учењак“ тврди да „има ту силу, да се будала опаметити мора“.

artljlj121201

Литургија у Љуљацима 12-12-2010

Print Friendly, PDF & Email

ПРОГОН ЦРКВЕ У СРБИЈИ

Црква у Србији налази се у гоњењу

Гонитељи Цркве руше Канонски поредак и мењају Веру

Епископ Артемије на ТВ Коперникус

Print Friendly, PDF & Email

Епископ Артемије учествовао је у емисији „Светски ствараоци на српском каучу“, на кабловској телевизији Коперникус. Уредник и водитељ проф. др Мила Алечковић. У прилогу можете погледати емисију.



 

 

vladk2926

Епископ Артемије: Интервју за НИН

Print Friendly, PDF & Email

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Артемије дао је интервју за НИН од 9. децембра 2010.

У преамбули интервјуа наведено је (од стране Уредништва или новинарке Драгане Николетић) да је ток интервјуа сниман камером, те да ће видео запис бити објављен на сајту www.borbazaveru.com.

Епископ Артемије за Инфо службу Епархије рашко-призренске

Print Friendly, PDF & Email

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Артемије дао је интервју за Инфо службу Епархије рашко-призренске, у коме говори о ставу Цркве према Епископима који проповедају јерес, о неканонским одлукама против њега, о канонској одговорности његових тужитеља, о карактеру прогона којем је изложен он, његови сарадници и многобројно монаштво, као и о последицама тога прогона, о улози ”верских аналитичара” и њиховом начину рада, о карактеру црквеног канонског права и његовом циљу, о путу и начину за исправљање досадашњих многобројних и огромних канонских преступа, као и о валидности најновијих одлука.