Патријарх српски Иринеј, нажалост, не пропушта прилику да говори о приближавању са Римокатолицима, о посети Папе, о јединству са Римокатолицима… То му је, изгледа, главна мисија.
Тако је недавно у телевизијској емисији „Око“ изјавио да је његова жеља (сигурно и његових истомишљеника Епископа), али свакако не и жеља црквене пуноће у Србији (у том погледу они су потпуна мањина) „… да дође до неког, ако не јединства, а оно за почетак бар до неког зближавања…“.
О каквом то „јединству“ машта Патријарх Иринеј!? А уколико они већ желе да уђу у Унију са Римом, могу то учинити, али српски народ неће их следити.
Српска Црква данас пред собом има најпречу, најважнију и највећу обавезу – да процесуира и доследно казни Патријарха екуменисту и њему блиске Епископе, за сва безакоња која су учинили и чине – почев од паљења свећа у јеврејској синагоги, преко ломљења славског колача са папистима, мноштва безаконих и анти-каконских дела у случају Епископа Артемија, итд!
За прекршаје које су учинили, канони су више него јасни – рашчињење, одлучење. Чак и за само једно из читаве палете безакоња које су учинили. Њихова судбина је извесна и запечаћена. Српска Црква је позвана да то учини. Њих не треба следити, и треба их се чувати. Сагласно канонима они нису епископи него „лже-епископи“, нису пастири него „вуци у овчијим кожама“… За „лже-епископима“ верни не иду, вукове стадо не треба да следи.
Каквим се средствима и начинима служе екуменисти, већ је свима познато и видљиво. Као и то колико им се може и треба веровати; тј. колико и када говоре истину.
Евидентан пример тога је и недавни интервју Митрополита Амфилохија за грчку Агенцију Ромфеа, где је поводом оптужби да је Српски Патријарх папољубац, изјавио :
„Патријарх Иринеј је пре неколико дана тамо нешто поменуо за прославу 1700 година Миланског Едикта (осмехује се), рекао је да жели да позове... и Папу. Али то је било само његово мишљење... а сви су то сада узели па говоре да је нови Патријарх Српски папољубац“.
Не либи се Митрополит Амфилохије да говори овакве неистине – „пре неколико дана тамо нешто поменуо…“ – а Патријарх Иринеј о томе стално говори, и непрекидно се залаже.
Али, од екумениста шта друго и очекивати? Истину?
Архимандрит Симеон
Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!
БЕЗАКОЊЕ СИНОДА И САБОРА
Епископ Артемије (Радосављевић) постављен је за Архијереја Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске 1991. године.
Безаконом и неканонском одлуком Синода СПЦ суспендован је са места епархијског Архијереја у фебруару 2010. године.
Маја 2010. године трајно уклоњен одлуком СА Сабора СПЦ са управе Епархије рашко-призренске.
Неканонском одлуком СА Сабора СПЦ, без саслушања и суђења, у одсуству, лишен је епископског чина у новембру 2010. године.
