Празник преподобног и богоносног оца нашег Евтимија Великог (2. фебруар) свечано је прослављен у катакомби у Житковцу Светом Литургијом коју је служио Јеромонах Варсануфије (Стошић) - настојатељ манастира Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење Јеромонаха Евтимија (Милентијевића) - настојатеља манастира Сочаница у егзилу, Јеромонаха Романа (Папића) – настојатеља манастира Девине Воде у егзилу, Јеромонаха Висариона (Шуловића) – настојатеља манастира Бање у егзилу и Јерођакона Павла (Дрековића). С обзиром да отац Евтимије носи своје монашко име по Светом Евтимију Великом, била је то прилика да се монаштво у егзилу поново окупи на својој канонској територији, у овом случају поводом прославе имендана оца Евтимија. Литургији је присуствовало и педесетак верника. После Свете Литургије Јеромонах Роман је пререзао колач слављенику – оцу Евтимију. Присутнима се том приликом обратио Јеромонах Варсануфије. Он је најпре честитао имендан слављенику а затим је говорио о потреби истрајавања на крстоносном путу којим иде прогнано монаштво и мало стадо верно освештаном црквеном поретку и своме канонском Епископу Артемију.
На лицима присутних приметна је била радост јер се поновила честа слика из златног периода распете Епархије, када се бројно монаштво окупљало на манастирским славама заједно са верним народом. Једнодушност, једномислије и духовна радост су биле основне карактеристике и овог радосно-молитвеног сабрања и уједно најбољи индикатори да за Епархију долазе светлији дани.
Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!
БЕЗАКОЊЕ СИНОДА И САБОРА
Епископ Артемије (Радосављевић) постављен је за Архијереја Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске 1991. године.
Безаконом и неканонском одлуком Синода СПЦ суспендован је са места епархијског Архијереја у фебруару 2010. године.
Маја 2010. године трајно уклоњен одлуком СА Сабора СПЦ са управе Епархије рашко-призренске.
Неканонском одлуком СА Сабора СПЦ, без саслушања и суђења, у одсуству, лишен је епископског чина у новембру 2010. године.
