Сама Света Литургија одслужена је у скромним катакомбним условима уз присуство стотинак верника из околних и даљих места широм наше земље. Након Свете Литургије пререзани су славски колачи - осим старешини ове капеле јереју Небојши, пререзан је и славски колач чланова хришћанске заједнице Свети Владика Николај из Крагујевца, у част њиховог небеског покровитеља. Након службе епископ Артемије се обратио присутнима својом пастирском поуком и беседом, после које је организовано скромно послужење за све присутне.

Сам празник овог великог угодника Божијег представља велики догађај за Цркву Божију. Пре свега, у околностима у којима се наша Помесна црква налази, празник Светог Николаја Жичког једнима бива суд и изобличење, а другима радост и укрепљење. Изобличење бива онима који су га канонизовали, поштујући га речима, а који својим неделима и поступцима газе освештано предање које је Свети Владика оставио као залог нашој Светосавској Цркви.

На првом месту то је богомољачки дух, просте, али дубоко еванђелске побожности српског сељачког народа, организованог у виду Богомољачког покрета, на чијем је челу био Свети Николај. Данас се тај дух искорењује самовољом набеђених црквених великодостојника, који својим „неприкосновеним“ ауторитетима и актима покушавају реформаторски дрско да искорене и потисну то богомољачко, просто, народно благочешће.

На другом месту предање Светог Николаја најјасније је исказано у његовом одлучном супродстављању безбожном конкордату, и његовој активној улози у обарању овог антихришћанског и антиправославног државног уговора наше тадашње Владе са ватиканском јеретичком и папском организацијом у Риму. Насупрот овом предању административни врх Српске Православне Цркве постао је извориште саблазни, будући отворени заступник и пропагатор екуменистичке јереси, која је само још једна у низу лукаво запакованих, унионистичких тежњи истог оног Ватикана против чијих се конкордатских канџи борио Свети Николај.

И једно и друго предање управо се на очиглед целокупне наше црквене јавности увелико гази у Патријаршији, која је све мање српска, а све више београдска, будући да нескривено служи, не Богу и народу, већ београдском режиму. Како је прослављен овај велики празник у окружењима оних чијих би се дела Свети Николај застидео не знамо, али у крагујевачкој катакомби, на Светој Литургији коју је служио владика Артемије, земљак Светог Николаја и по месту рођења и по духу, велика благодат Божја сведочила је како Божје, тако и благовољење овог новојављеног угодника Богочовека Христа, Светог Николаја чији се страдални пут на чудесан начин у Цркви Светосавској некако продужава управо путем којим данас ходи његов духовни прејемник владика Артемије.

Са жељом да наш народ и наша Црква верно следе онога ко је у тој истој Цркви канонизован пре неколико година узносимо молитве управо овом великом слузи Божјем Николају Жичком, како би за нас испросио довољно мудрости, крепости, расудљивости и ревности не мање од оне коју је и сам имао у очувању, живљењу и проповедању отачке вере Православне. Његове молитве нека би сви ми имали као непроцењиво и неукрадиво духовно благо.

Инфо служба

Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!