На Бадње вече, у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије, извршио је освећење бадњака уз саслужењe Јереја Небојше Стевића, пароха из Гаја (Епархија банатска), и прогнаног монаштва. Освећењу бадњака присуствовало је и око 500 верника из свих крајева Србије. Чину освећења бадњака предходила је кратка вечерња служба после које се Владика Артемије обратио народу:
„Господ се није родио у царској палати него у пећини пастирској да тиме покаже да је нама за спасење потребно смирење. И наш српски бадњак прасликујe, проображава ону ватру која је била заложена у пећини да би се новорођенче огрејало. Бадњак симболизује науку Господа Христа која заграва људска срца и светлост Јеванђеља која обасјава свакога човека који долази на свет. Као што Јосиф и Марија не нађоше места у неким домаћинским кућама него нађоше прибежиште у пећини, тако и ми овде сабрани прођосмо многе храмове али смо се упутили и дошли овде да у овоме маломе и скромноме храму дочекамо бадње вече и Рођење Господа Христа“.
После освећења бадњака уследило је паљење бадњака. За време паљења бадњака верни народ и бројно монаштво радосно су певали песме бадњаку уз пуцкетање бадњачких варница и ватромет који је додатно украсио ово радосно-молитвено сабрање верних у предвечерје Христовог доласка на земљу. Окупљени око љуљачког бадњака као око Христа, бројне српске богољубиве и истинољубиве душе из свих крајева Србије и овог пута су се огрејале истином Јеванђелском, истином Божанском, истином којом зрачи љуљачка светиња у условима прогона од стране јеретика екумениста. Прогон Истине ради, Христа ради, бесцени је дар Божији. Ова светла мисао је најсветлија варница љуљачког бадњака наложеног руком Владике Артемија.
Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!
БЕЗАКОЊЕ СИНОДА И САБОРА
Епископ Артемије (Радосављевић) постављен је за Архијереја Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске 1991. године.
Безаконом и неканонском одлуком Синода СПЦ суспендован је са места епархијског Архијереја у фебруару 2010. године.
Маја 2010. године трајно уклоњен одлуком СА Сабора СПЦ са управе Епархије рашко-призренске.
Неканонском одлуком СА Сабора СПЦ, без саслушања и суђења, у одсуству, лишен је епископског чина у новембру 2010. године.
