Гонитељи Цркве руше Канонски поредак и мењају Веру
Епископ рашко-призренски г. Артемије служио је данас Свету Архијерејску Литургију у храму светог Јована Крститеља у Љуљацима.
Литургија је служена у условима прогона, што је не по први пут у историји задесило Цркву Божију, који се спроводи од стране узурпатора црквене власти и виновника новог, недавно створеног, расколa у СПЦ.
Али, Црква мора живети и делати и у условима гоњења, и сведочити Истину, која је ипостасна и оваплоћена, заправо самога Христa, те тако водити оне који су верни Христу и Цркви ка мирном и тихом пристаништу спасења.
Прогон који је Патријарх Иринеј, заједно са њему покорним Синодалцима и њиховим истомишљеницима, започео одмах након постављeња на трон Светога Саве, није се ограничио само на Епископа Артемија и његово монаштво. Не, прогон је врло брзо задобио свој прави карактер, показавши да ће његове жртве бити и сви они који буду стали уз Епископа Артемија и којима савести не буду допустиле да одступе од идеала истине и правде.
Најновије његове жртве су четворица многодетних вероучитеља из рашко-призренске Епархије, које је расколничка управа протерала са посла због јавно исказане подршке своме Епископу, као и ректор Карловачке богословије протојереј ставрофор Душан Петровић, који је смењен од стране Синодалаца-расколника због истога разлога.
Последње одлуке Патријарха Иринеја, нажалост обележеног грехом раскола, ишле су у правцу налагања свештеницима своје Епархије да у проповедима на Литургији беседе против Епископа Артемија. Реакција верника била је очекивана – напуштање храмова и окретање леђа лажним пастирима, заправо вуцима у овчијим кожама (Мт. 7, 15).
Али, шта очекивати од оних који напустише најскупоценију Веру и окренуше се ”кладенцима испроваљиваним”; шта очекивати од Патријарха који јавно исповеда јерес, тврдећи за себе да је ”екумениста”; шта чекати од Патријарха који одлази у јеврејску синагогу и учествује у јеврејским обредима, за шта му према Канонима недвосмилено следује свргнуће, у пратњи једнога од њему послушних Синодалаца; шта од Патријарха који је својим ставовима приликом посете Бечу и папистичкој фондацији Pro Oriente заправо себе искључио из Цркве?
Ништа друго и не треба чекати него само даљи прогон, још шири, још грубљи, још бруталнији…
Али и у тим прогонима, који се дотичу само нашега тела али не и наших душа, изобилује додатно благодат Божија, дарујућу утеху и радост вернима, онима који се удостојише да буду прогањани за Христа. Јер они бивају учесници блаженства које је Христос обећао говорећи: ”Блажени сте када Вас узасрамоте, и успрогоне и реку на Вас сваку рђаву реч лажући, мене ради; радујте се у онај дан и играјте…” (Мт. 5, 11).
Ту радост осећају сви они који страдају заједно са Епископом Артемијем, и та радост и благодат штедро се изливају на Архијерејским Литургијама Преосвећеног.
Те радости и благодати су и данас сапричасници били петнаест монаха свештенослужитеља, као и сви остали многобројни присутни у храму светог Јована Крститеља у Љуљацима.
Инфо служба
Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!
У прилогу доносимо и транскрипт беседе Епископа Артемија изговорене на литургији у Љуљацима 12.12.2010. године.
БЕЗАКОЊЕ СИНОДА И САБОРА
Епископ Артемије (Радосављевић) постављен је за Архијереја Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске 1991. године.
Безаконом и неканонском одлуком Синода СПЦ суспендован је са места епархијског Архијереја у фебруару 2010. године.
Маја 2010. године трајно уклоњен одлуком СА Сабора СПЦ са управе Епархије рашко-призренске.
Неканонском одлуком СА Сабора СПЦ, без саслушања и суђења, у одсуству, лишен је епископског чина у новембру 2010. године.
Црква у Србији налази се у гоњењу 
Најновије његове жртве су четворица многодетних вероучитеља из рашко-призренске Епархије, које је расколничка управа протерала са посла због јавно исказане подршке своме Епископу, као и ректор Карловачке богословије протојереј ставрофор Душан Петровић, који је смењен од стране Синодалаца-расколника због истога разлога.
