Адам је гордошћу сагрешио, желео је да се узвиси, да постане Бог. А Христос је дошао да испуни правду Божију, да грех гордости Адамове поправи смиреношћу. Адам је желео да се узвиси пред Богом, а Бог се унизио пред човеком. Христос је сишао у воду и прихватио крштење од раба Својега. Дрхтећи, Јован је положио руку на Владара и Бога својега, а Христос је смирено погнуо Своју главу пред њим. Ова смиреност Христова отворила је небо при чему се зачуо глас Бога Оца: „Ово је Син Мој љубљени, који је по Мојој вољи“. Тада је свету и свим људским поколењима откривена тајна Свете Тројице. Бог Отац говорио је Сину с неба, Бог Син се крштавао у реци Јордану, а Бог Дух Свети сишао је на главу Бога Сина у виду голуба. Због тога се данашњи празник и назива Богојављење.

У крштењу Господа Христа крштава се сва људска природа на тајанствен начин, јер све што је Богочовеково преноси се на род људски силом његове Божанске Личности. По учењу светих Отаца силазак Духа Светога на Богочовека при крштењу на Јордану био је силазак на нас, јер Он носи наше тело.

Богојављење је дан нашег спасења, јер Христово крштење на Јордану има општечовечански и космички значај. Крштењем се Христовим освећује вода и са њом сва твар; освећује се човек и са њим сав род људски. Воде су освећене, а кроз њих и цели свет, у припреми за обнову и препород за вечно Царство Божије које долази. Кроз воду је сва природа очишћена, јер је из воде свет створен и вода прожима сву творевину.

Христос је осветио природу да би и она осетила добре последице од жртве коју је Он дошао да принесе. Али не само то, Он је води дао моћ да опере људске грехе у Светој Тајни Крштења. Крштење Јованово је било само знак покајања. Хришћанско крштење јесте ново рођење, опроштај свих грехова. Водом је казнио Бог грехе првог света и уништио га је водом у потопу. Водом сада Бог спасава људе кроз Тајну Крштења.

Сваке године на Богојављење Бог се открива, обнављајући и потврђујући оно што је задобијено на Христовом Крштењу.

Црква још назива Богојављење празником Просвешченија, тј. празником Просветљења, Просвећења, Озарења. Јер се у Христовом крштењу просветљује људска природа, избавља се од таме греха и облачи у божанску одећу непролазности. Крстећи се од Јована, Христос је сав свет, и споља и изнутра, обасјао божанском светлошћу.

Грех је на све људе навукао смрт; божанским крштењем својим Господ Исус даје свима бесмртност. Крстивши се, Он је нашим душама подарио бесмртност, и обукао људску природу у одећу бесмртности.

Уочи овога празника у старини крштавали су се оглашени и на тај начин просвећивали се Христовом духовном светлошћу. Ту светлост приликом крштења символизовали су мноштвом упаљених свећа.

На Богојављење се после Свете Литургије освећује вода а верни се поздрављају древним поздравом „Бог се јави - Заиста се јави“. Богојављенска вода се чува у кућама преко целе године, узима се „на таште“ као и нафора. То је вода која се не квари, јер је благослов Божји ослободио последица греха; „оздрављена“ је и иста је каква је била пре људског греха и његових последица по природу. Назива се још и великом агиазмом.

До четвртог века, празник Богојављења односио се на више догађаја из историје Спасења: рођење по телу Сина Божијег, поклоњење мудраца и пастира, крштење у Јордану и прво чудо у Кани Галилејској. Сви ови празници прослављали су се 6. јануара (дан зимске краткодневице по ондашњем календару), као што се и данас практикује код Копта и Јермена. У четвртом веку, после преношења краткодневице на 25. децембар (кад се прослављао "sol invictus" - име које је давано римском императору), Римска Црква одредила је 25. децембар као дан прослављања Рођења Господњег, а за Богојављење је сачуван стари датум, то јест 6. јануар. Римска пракса преузета је на Истоку: око 380. године Св. Григорије Богослов уводи је у Цариград, а Свети Јован Златоусти, у истом периоду, примењује је у Антиохијској Цркви.

Тропар, глас 1

Во Јордање крешчајушчусја тебје, Господи, тројическоје јависја поклоњеније: Родитељев бо глас свидјетељствоваше тебје - возљубљенаго тја Сина именуја; и Дух во видје голубиње, извјествоваше словесе утвержденије; јављејсја Христе Боже, и мир просвјешчеј, слава тебје.

Када си се Ти, Господе, крштавао у Јордану, показало се поклоњење Тројице.  Јер глас Родитеља сведочаше за Тебе, називајући Те љубљеним Сином; а Дух у виду голуба, потврђиваше истинитост речи. Христе Боже, који си се јавио, и свет просветио слава Ти.

Кондак, глас 4

Јавилсја јеси днес всељењеј, и свјет твој, Господи, знаменасја на нас, в разумје појушчих тја: пришел јеси и јавилсја јеси свјет неприступниј.

Јавио си се данас Васељени, и светлост Твоја, Господе, показа се на нама, који Ти свесно певамо: дошао си и јавио се јеси, Светлости Неприступна.