Родитељи Константинови беху цар Констанције Флор и царица Јелена. Флор имаше још деце од друге жене, но од Јелене имаше само овога Константина.

Три велике борбе имаше Константин кад се зацари: једну против Максенција тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца.

Пред борбу са Максенцијем, када Константин беше у великој бризи и сумњи у успех свој, јави му се по дану пресјајан крст на небу, сав окићен звездама и на крсту стајаше написано: овим побеђуј. Цар удивљен нареди, да се скује велики крст, сличан ономе што му се јави и да се носи пред војском. Силом крста он задоби славну победу над бројно надмоћним непријатељем. Максенције се удави у реци Тибру. Одмах потом Константин изда знаменити Едикт, у Милану 313. године, да престану гоњења хришћана.

Победивши Византинце он сагради диван престони град на Босфору, који се од тада прозва Константинопољ. Но пред тим Константин паде у тешку болест проказну. Жречеви и лекари саветоваху му као лек купање у крви заклане деце. Но он то одби. Тада му се јавише апостоли Петар и Павле и рекоше му да потражи епископа Силвестра, који ће га излечити од страшне болести. Епископ га поучи вери хришћанској и крсти и проказа ишчезе са тела Царевог. Када наста раздор у Цркви због смутљивог јеретика Арија, Цар сазва I Васељенски сабор у Никеји 325 године, где се јерес осуди а Православље утврди.

Ова историјска чињеница треба да послужи као опомена свима који данас на срамоту Цркве и на штету Православља јубилеј поводом Миланског едикта намеравају да прославе управо у молитвеној заједници и саборовању са јеретицам, упркос предању коме нас Свети цар Конатантин учи, а то је: непоколебива ревност за чистоту вере Православне и беспоштедна борба против свих јереси. Света Јелена, благочестива мајка Царева, ревноваше много за веру Христову. Она посети Јерусалим и пронађе Часни Крст Господњи и сазида на Голготи цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој Земљи. У својој 80. години представи се ова жена Господу 327. год. А цар Константин надживи своју мајку за 10 година и упокоји се у својој 65. години 337 године у граду Никомидији.

Тело његово би сахрањено у цркви Светих Апостола у Цариграду.

Тропар, глас 8.

Креста Твојего образ на небеси видјев, и јакоже Павел званије не от человјек пријем, во царјех апостол Твој Господи, царствујушчиј град в руцје Твојеј положи: јегоже спасај всегда в мирје, молитвами Богородице, једине Человјекољубче.

Тропар, глас 8.

Видевши знак Крста Твога на небу и као Павле примивши позив не од људи, међу царевима апостол Твој Господе, царствени град положи у руке Твоје, којега и чувај у миру молитвама Богородице једини Човекољупче.

Кондак, глас 3.

Константин днес с материју Јеленоју Крест јављајут, всечестноје древо, всјех убо Јудејев посрамљеније сушче, оружије же на противнија вјерних цареј: нас бо ради јависја знаменије велије и во брањех грозноје.

Кондак, глас 3.

Констатин данас са матером својом Јеленом Крст показује, свечасно дрво, које је посрамљење свих Јевреја а оружје верних царева против непријатеља: нас ради показа се знамење велико и у одбрани силно.