Епископ Артемије

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.



Јовањдан у манастиру Преображења Господњег у Леушићима

Print Friendly

На празник Сабора Светог Јована Крститеља, 7/20. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преображења Господњег у Леушићима

Свети Владика Николај: Недеља по Богојављењу

Print Friendly

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ПОБЕДИ НАД ИСКУШЕЊИМА

Матеј, 4, 1-11. Зач. 7.

Нема ниједне заповести Божје, о коју се људи нису огрешили, нити има иједне једине, коју су људи испунили без јадања и роптања. А нема опет ниједне заповести Божје, о коју се Господ Исус огрешио, нити има иједне, коју Он није испунио без јадања и роптања.

Богојављење у манастиру Свете Тројице Кули

Print Friendly

Велики празник Богојављења свечано је прослављен и у манастиру Свете Тројице у Кули. Свету Архијерејску Литургију је тим поводом служио Његово Преосвештенство хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, уз саслужење јеромонаха Никодима и јерођакона Пајсија.

Богојављење у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву

Print Friendly

Свесветли празник Богојављења у манастиру преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву прослављен је Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум. Владици Науму су саслуживали: протојереј Жељко, протосинђел Игњатије, протосинђел Иринеј, јеромонах Јаков и ђакон Горан.

Богојављење у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима

Print Friendly

Празник Крштења Господа Исуса Христа – Богојављење, 6/19. јануара, свечано је прослављен у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски  у егзилу Г. Г. Артемије је том приликом у манастиру служио Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење епархијских клирика: архимандрита Варнаве, протосинђела Варсануфија и јерођакона Паладија.

Свети Јован Крститељ – Јовањдан

Print Friendly

Сабор светог Јована је 7. јануара (по новом календару 20. јануара) зато што је, при Богојављењу, тј. Крштењу Христовом (6/19. јануар) најважнију улогу имао Јован као Крститељ, па му се одмах по Крштењу дан и посвећује.

Свети Јован је био савременик Христов и Његов рођак, по телу, јер је мајка Јованова била тетка мајци Исусовој.

Богојављење

Print Friendly

Богојављење, (τά θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια του Θεου, τά φωτά), у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова.

Обрезање Господње, Св. Василије Велики и Нова година у Барајеву

Print Friendly

Троструки празник – Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година, у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву, свечано је прослављен Светом aрхијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Артемије.

Свети Василије Велики

Print Friendly

Међу јерарсима изврсном, међу учитељима премудром, и међу свима светима великом угоднику Божјем Василију отаџбина беше Кападокија. Отац му сe зваше Василије, а мајка Емелија. Роди се око 330. године, у време Константина Великог при крају владавине његове.