Имамо 1015 гостију на мрежи

mtrpl pirejski 

ИСТОРИЈСКО ПИСМО МИТРОПОЛИТА ПИРЕЈСКОГ

Митрополит Пирејски Серафим упутио је недавно писмо Васељенском Патријарху Вартоломеју, у којем се бави питањем савремене јереси која већ деценијама мучи и исцрпљује Цркву, тражећи притом и њену Саборску осуду.
Писмо се појавило у јавности првих дана јула, а на себи носи датум од 27. јуна.
Писмо се већ сматра и оцењује историјским, и представља праву студију о Екуменизму, обима преко сто страна.

 

sharka

Епископ Артемије: Одговор Патријарху ПДФ Штампа Ел. пошта
четвртак, 28 мај 2015 17:09

АЕМ И ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ
Г. Г. И Р И Н Е Ј У
Патријаршија
11000 Београд

На Ваше братољубиво писмо одговарамо братољубивије уколико сте спремни да се нађемо на истом, а то је: да нам исповедање непатворене вере, какву су нам од Спаситеља предали богомудри Оци и Светитељи, буде водиља све до Царства небеског.

У црквеном расколу може бити само неко ко је изневерио правоверје.

Не би данас између нас никакве провалије било да нисте неканонски и неуставно произвели стање у којем се Српска црква данас налази. А произвели сте га да би сте неометаније српско светосавско православље оденули у рухо које му не пристоји.

Опширније...
 
Прослава празника преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Лозници ПДФ Штампа Ел. пошта
недеља, 24 мај 2015 16:00

У време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, 1087. године буде тело овога светитеља пренето из Мира Ликијскога у град Бари, у Италији. То се десило због навале муслимана на Ликију. Светитељ се на сну јавио некоме чесном свештенику у Барију и наредио да му се мошти пренесу у тај град. У то време град Бари био је православан и под православним патријархом.

При преносу светитељских моштију догоде се многа чудеса, како од додира моштију, тако и од мира, које се изобилно точило из моштију. Још се у овај дан спомиње чудо светог Николаја над Стефаном Дечанским, краљем српским; наиме, како је светитељ Николај повратио вид слепоме краљу Стефану.

Опширније...
 
Недеља Самарјанке у Барајеву ПДФ Штампа Ел. пошта
уторак, 12 мај 2015 18:06

Спаситељ је у граду Самарјанке провео два дана. Тада су јој њени суграђани рекли: Сад не верујемо више због твога казивања јер сами... знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос (Јн. 4, 42). И код свих је тако. Најпре се спољашњом речју људи призивају Господу, или, како је то сада код нас (православних) - путем рођења. Међутим, када на делу окуси шта је живот у Господу, човек се већ Господа држи због унутрашњег сједињења са Њим, а не због спољашње припадности хришћанској заједници.

Сви који се рађају у хришћанским заједницама управо то треба да поставе себи за закон, тј. да се не ограничавају само спољашњим припадањем Господу, него да се побрину да се унутрашње са Њим сједине, како би затим стално у себи имали осведочење да стоје у истини. А шта је за то потребно? Потребно је у себи оваплотити Христову истину. Истина Христова је обнављање палога. И тако, обнови старог човека који се распада у лажљивим похотама, и обуци се у новог, сазданог по Богу, у правди и држању истине, па ћеш сам у себи знати да је Господ Исус Христос уистину Спаситељ не само света него и тебе лично. Свети Теофан Затворник

Опширније...
 
Свети Великомученик Георгије-Ђурђевдан у Ариљу ПДФ Штампа Ел. пошта
субота, 09 мај 2015 07:42

Овај славни светитељ родио се у кући богатих и часних родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао. Већ у двадесетој години доспео је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео велики прогон хришћана, а млади Ђорђе је ступио пред цара и одважно рекао да је и он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за веру. Тамница, окови, крваве ране по целом телу и сва друга страшна мучења нису поколебали младића.

Он се непрестано, усрдно и искрено молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти на велико дивљење народа. Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили веру Христову, а међу њима и царева жена Александра, главни жрец Атанасије, земљорадник Гликерије, потом Валерије, Донат и Тирин. Цар је најзад одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а свети Ђорђе посечен је 303. године. Многа чуда дешавала су се од тада на његовом гробу. Господ га је, због његове искрене и непоколебљиве вере, учинио моћним да помаже свима који су у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.

Опширније...
 
Хиротонија хорепископа старорашког и лозничког Николаја ПДФ Штампа Ел. пошта
среда, 29 април 2015 19:48

На Светој Архијерејској Литургији у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Лозници код Чачка, у Недељу Мироносица, 26. априла текуће године, Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије, обавио је чин хиротоније хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, дугогодишњег игумана манастира Црна Река, знаменитог пастира Цркве Божије, и ревносног борца за чистоту Свете Вере Православне.  

На божанственој Литургији Његовом Преосвештенству епископу рашко-призренском и косовско-метохијском у егзилу Г.Г. Артемију саслуживало је петнаестак свештенослужитеља истоимене епархије.

Пред своју хиротонију наречени Владика Николај је, пред Епископом Артемијем и свом Црквом Божијом, исповедио своју Православну Веру у Тројичнога Бога. У току свете Литургије Високодостојни Архимандрит Николај хиротонисан је у чин хорепископа.

Опширније...
 
Свети Кирило и Методије и Недеља Светих Отаца у Леушићима ПДФ Штампа Ел. пошта
понедељак, 25 мај 2015 12:08

Арије је почео да пориче Божанску природу Сина Божијег и Његову једносуш(т)ност са Богом Оцем. И на њега се одмах подигла сва Црква, са свих страна света, једним устима исповедајући да је Господ Исус Христос – Син Божији јединородни, Бог од Бога, рођен, не створен, јединосуш(т)ан Оцу. Неко би могао да помисли да се ради о случајном одушевљењу за једномисленост.

Међутим, та вера је потом прошла кроз огњено испитивање када се на страну аријанаца преклонила власт и сила. Ни огањ, ни мач, ни гоњења нису могли да је истребе. Она се одмах свагде пројавила, чим је престао притисак спољашње силе. То значи да она саставља срце Цркве и суштину њеног исповедања. Слава Господу који у нама чува ту веру! Јер, док је ње, ми смо још Хришћани, макар и рђаво живели. Нестане ли она – и Хришћанству је крај. Свети Теофан Затворник

Опширније...
 
Спасовдан у манастиру „Ново Вазнесење“ ПДФ Штампа Ел. пошта
субота, 23 мај 2015 16:51

Пошто је распет на Крст и сахрањен у гробници, након три дана Господ наш, Исус Христос васкрсну из мртвих и јави се својим ученицима, једанаесторици светих апостола. Са њима је провео 40 дана овде на земљи поучавајући их како да шире Његову веру и хришћанско учење. Када прође тих 40 дана, повео их је све са собом на Маслинску Гору и рекао им је: „Тако је писано, тако је требало бити, да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима, а ви сте сведоци свему томе. Јер је Јован крстио водом, а ви ћете крштавати Духом Светим, не дуго после ових дана. И гле, ја ћу послати обећање Оца Својега на Вас, а Ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у Силу са висине“.

Овим речима Он заврши разговор са њима, благосиља их и поче да се уздиже на небо, а њих остави да сачекају силазак Духа Светога. Апостоли су стајали и немо гледали за Њим, док није сасвим ишчезао. Утом им се обратише Анђели Божији са речима: „Што стојите и гледате? Како сте видели да Господ одлази на небо, тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја. У знак сећања на овај догађај наша Црква слави Спасобдан, тј. Дан Спаса нашег, Господа Исуса Христа.“

Опширније...
 
Молитвено црквенонародни сабор 2015. ПДФ Штампа Ел. пошта
понедељак, 11 мај 2015 19:36

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу, по благослову надлежног архијереја, Епископа Артемија, организује 7. јуна 2015. године црквенонародно молитвено саборовање, у манастиру Светог оца Николаја Мирликијског чудотворца, у Лозници код Чачка.

У молитвеној и братољубивој нади да ће Вас Дух Свети покренути да својим присуством увеличате наше светосавско, молитвено и богомољачко саборовоање, свом душом се радујемо сусрету са Вама.

Овај позив намењен је сваком припаднику Српске православне цркве какву нам је основао и на чување предао Свети Сава, обавезавши нас на ревновање у јеванђелскоапостолској и светоотачкој вери.

 

 
Свети Владика Николај прослављен у Драгобраћи ПДФ Штампа Ел. пошта
петак, 08 мај 2015 06:27

Чему би се ми данас могли радовати, драга браћо, и кога би ми могли оплакивати стојећи под крстом Христовим? Да ли Христову смрт? Свакако не, пошто је ова смрт славнија од живота многих од нас. Или би се радовали због тога, што би се и ми данас нашли у већини голготској? Никако. Напротив, ми би се могли радовати само онда, кад би себе смели убројати у ону мањину, која је од почетка, и кроз минула столећа, верно представљала Христа у свету, живећи њиме и страдајући за њега. А оплакивати? Кога би данас могли ми оплакивати под крстом Христовим? Христа или себе?

Христа извесно не, јер било би више него смешно оплакивати онога, који и данас живи више но ма ко од нас живих, и који је у стању и данас, после 19 столећа од своје смрти, да мисли стотине милиона људи привуче и фиксира на себе. Не оплакујмо Христа, дакле, но оплакујмо себе, зато, што се често из бојазни за живот свој одвајамо од Христа и придружујемо оној већини, која тражи срећу у удаљености од Христа. Ми нећемо побећи од смрти, ако побегнемо од Христа. Гле, све оне већине, које су против Христа кроз векове ратовале, сустигла је смрт, узела их и пројурила мимо њих. Свети Владика Николај

Опширније...
 
РЕЧ О ХИРОТОНИЈИ НОВОПОСТАВЉЕНОГ ХОРЕПИСКОПА НИКОЛАЈА СТАРОРАШКОГ И ЛОЗНИЧКОГ ПДФ Штампа Ел. пошта
недеља, 26 април 2015 18:44

Господ Христос, оваплоћени Бог Логос, Син Божји, дошавши на земљу, примивши људску природу, обожио је и спасао. Ова јеванђелска истина свим људима отвара пут ка обожењу, односно ка спасењу. Ово спасење људске природе као најчудеснији догађај у историји света породио је још једно чудесно збитије, а то је стварање Цркве Христове. Христос је у Себи Самоме, благовољењем Оца, Духом Светим основао Цркву Своју на земљи и у Њу, као у својеврсну ризницу, сместио је Себе целог, сву своју неописиву Богочовечанску Личност, у свеукупности њеног божанског богатства и свемоћи. Зато се Црква и назива Телом Христовим, коме је Он Сам Глава, вечита и једина Глава и Поглавар. Из тог разлога Дух Свети, кроз уста преподобног Јустина Ћелијског, благовести свима нама: Црква – то је Богочовек Христос продужен кроза све векове и кроза сву вечност. У Цркви као ризници нашег спасења и обожења смештен је сав Христос, благодаћу Духа Светога и то кроз истину јеванђелске и апостолско-отачке вере православне и кроз благодатно-светотајински живот Цркве. Као што човека чине душа и тело, тако и организам Цркве чини „душа“, а то је вера православна и једно „тело“, а то су њени чланови, лаос, народ Божји сједињен једном и јединственом вером православном и благодатно-тајинственим, свештеним животом Цркве, као што вели апостол Павле: А ви сте тело Христово, удови понаособ (1. Кор 12, 27).

Опширније...
 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Страна 1 од 113

АПЕЛ ЗА ПОМОЋ

Епархија рашко-призренска у егзилу апелује на верна чеда Православне Цркве, пре свега Православне Србе у отаџбини и расејању, да, према својој моћи и љубави за очување Истините Вере, својим прилозима допринесу и помогну васпостављању стабилнијег функционисања Епархије рашко-призренске у егзилу, у даљем вршењу своје мисије, у условима када је Права Вера угрожена....

pantokrator1
proglas

С обзиром да је трон Епархије рашко-призренске узурпиран од стране незаконитог Епископа, који се налази у расколу са Једном, Светом, Саборном и Апостолском Црквом, те да је Епископу рашко-призренском Артемију, од стране такође незаконитих муслиманских власти у Приштини, а на захтев из узурпираног средишта Православне Епархије у Грачаници, уз сагласност и благослов Патријарха Српског и Синодалаца из Београда[1], физичком силом онемогућен приступ својој пастви и својој Епархији[2], Епископ рашко-призренски принуђен је да борави ван граница своје Епархије.

Узурпиравши трон, нелегална управа узурпирала је и све органе функционисања Епархије. Стога, у циљу постепеног васпостављања и омогућавања функционисања Епархије рашко-призренске у прогонству у којем се налази, Епархија установљује своју интернет-страницу на адреси www.eparhija-prizren.org, путем које ће се обраћати јавности, саопштавати информације које се тичу њеног живота и рада, и износити релевантне ставове поводом актуелних догађања.

На адреси www.eparhija-prizren.org биће доступни подаци о активностима Епископа рашко-призренског г. Артемија, као и могућност контакта са Управом Епархије.

shara3

[1] Тиме су Патријарх Српски и Синодалци изразили, не по први пут, да признају безаконо насталу државу Косово и њене нелегалне институције, овога путa обраћајући се муслиманској Влади да прогна Православног Епископа и монахе из своје Епархије и манастира у којима живе, драматично слабећи на тај начин и онако веома ослабљен корпус српског народа на Косову и Метохији.

[2]Канони строго забрањују Епископу да дуже одсуствује из своје Епархије, осим када је физички онемогућен да јој приступи, као у случају запоседнутости Епархије од стране варвара. Данашње одсуство Епископа Артемија из своје Епархије оправдано је сличном ситуацијом.

 

БЕЗАКОЊЕ СИНОДА И САБОРА

Епископ Артемије (Радосављевић) постављен је за Архијереја Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске  1991. године.

Безаконом и неканонском одлуком Синода СПЦ суспендован је са  места епархијског Архијереја у фебруару 2010. године.

Маја 2010. године трајно уклоњен одлуком СА Сабора СПЦ са управе Епархије рашко-призренске.

Неканонском одлуком СА Сабора СПЦ, без саслушања и суђења, у одсуству, лишен је епископског чина у новембру 2010. године.

Пријава за мејлинг листу

info@eparhija-prizren.org

Архива

+ + +