Почетна / АУТОРИ

АУТОРИ

Хорепископ Наум: Православље и информационе технологије

Print Friendly, PDF & Email

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, број 35/36 (101/102), Београд 2019, стр. 66-77.

Тројични Бог је Творац свега видљивог и невидљивог. Све што је Бог створио добро је по самој природи својој. И Он сам је изрекао Своју оцену, да све што је створио „беше добро веома“ (Пост.

Хорепископ Максим: Богословски факултет у Београду – почетак и крај екуменистичке и новотарске пропасти у СПЦ

Print Friendly, PDF & Email

Oвих дана је путем савремених технолошких средстава у јавност изашао снимак састанка Наставно-научног већа Богословског факултета (БФ) у Београду. Ни докон човек се тиме не би бавио када тај снимак не би собом показивао нешто много веће од састанка професора на факултету.

Интервју Хорепископа Максима за Јутјуб канал ”Славија инфо ТВ”

Print Friendly, PDF & Email

У наредном прилогу доносимо интервју Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима за Јутјуб канал „Славија инфо ТВ.“ Интервју је објављен 22. новембра 2019. године.

Протосинђел Дамјан: Распеће Светог Саве

Print Friendly, PDF & Email

И би вече и би јутро и тако три пута и Бог створи небо и земљу. И би вече и би јутро и тако три пута и обрука се Српска Православна Црква пред небом и земљом. Све ово што се дешавало од недеље до уторка увече још једна је брука СПЦ или речима светог Јустина Ћелијског „још један крст и на њему распет Свети Сава.“  

Хорепископ Максим: Духовни поглед на жртву страдања српског народа у Првом светском рату и порука данашњим Србима

Print Friendly, PDF & Email

У наредном прилогу доносимо предавање Његовог Преосвештенства хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима, настојатеља манастира Свете Тројице у Кули, на тему:  „Духовни поглед на жртву страдања српског народа у Првом светском рату и порука данашњим Србима“. Предавање је одржано у оквиру Духовне академије организоване поводом обележавања 105.

Марко Пејковић: Друштвено-историјски и сотириолошки смисао породице

Print Friendly, PDF & Email

У наредном прилогу доносимо предавање Марка Пејковића, доктора политикологије и професора санскрита из Београда на тему: „Друштвено-историјски и сотириолошки смисао породице.“ Предавање је одржано на овогодишњем Сабору младости и родитељства у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама (Златибор).

Протосинђел Евтимије: Косово и Видовдан у српском народу данас

Print Friendly, PDF & Email

У наредном прилогу доносимо предавање настојатеља манастира Светог Саве у Жеровници (Косовска Митровица) протосинђела Евтимија (Милентијевића) на тему  „Косово и Видовдан у српском народу данас.“ Предавање је одржано на овогодишњој Видовданској академији у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву.

Јелена Глишић: Значај беседе Светог Саве о Правој Вери у данашње време

Print Friendly, PDF & Email

У наредном прилогу доносимо предавање сестре Јелене Глишић, професора књижевности из Ниша, на тему: „Значај беседе Светог Саве о Правој Вери у данашње време“. Предавање је одржано на Духовној академији у оквиру седмог Молитвеног црквено-народног сабора одржаног у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Лозници код Чачка  20.

Хорепископ Наум: 800 – годишњица аутокефалности Српске Православне Цркве

Print Friendly, PDF & Email

У наредном прилогу доносимо предавање Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума на тему: „800 – годишњица аутокефалности Српске Православне Цркве.“ Предавање је одржано на Духовној академији у оквиру седмог Молитвеног црквено-народног сабора одржаног у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Лозници код Чачка  20.

Жељко Которанин: Три одговора Епископу Артемију[1]

Print Friendly, PDF & Email

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 2002, БРОЈ 3 (39), СТРАНЕ 27-46.

У броју 31. часописа „Свети кнез Лазар“ уместо увода објављено је писмо епископа рашко-призренскога и косовско-метохијскога г. Артемија Светом архијерејском Синоду Српске Цркве. Непосредно после истога писма објављен је текст извештаја и декларације са „једног значајног међуцрквеног сусрета у Београду“, који је био предметом реченога писма у три прва питања.