Хорепископ Максим

Церковь Христова с самого Ее начала распята, как распят ее вечный Архиерей и Голова Церкви, Христос. Распята она и сегодня, потому что сегодня хитрее и беcсовестнее чем раньше распинается истина Церкви – неизмененная вера православная, без которой невозможно угодить Богу и спастись.

Η Εκκλησία του Χριστού σταυρώθηκε εξαρχής, καθώς σταυρώθηκε κι αιώνιος της Αρχιερέας κι η Κεφαλή της Εκκλησίας – ο Χριστός. Σταυρωμένη είναι η Εκκλησία και σήμερα, επειδή σήμερα ύπουλα και αλαζονικά, όσο ποτέ άλλοτε, σταυρώνεται η αλήθεια της Εκκλησίας – η αμετάβλητη Ορθόδοξη Πίστη, χωρίς την οποία δεν μπορούμε να υπηρετήσουμε το Θεό και να σωθούμε.

Црква Христова је од Њеног самог почетка распета, као што је разапет и Њен вечити Архијереј и Глава Цркве, Христос. Распета је она и данас, јер се данас, подмуклије и безобзирније него икада разапиње истина Цркве, а то је непромењена вера православна, без које је немогуће угодити Богу и спасти се.

Старчество, или духовно руковођење и духовно очинство је пророчка служба у Цркви, од самих њених почетака. Кроз овај духовни дар, Дух Свети надахњује Цркву, божанским Својим надахнућем и „уздисајима неизрецивим“ (Рим 8, 26). То чини кроз Своје изабране сасуде којима се „покоравају духови пророчки“

Као и сваке године у Светоархангелској Ћелијској обитељи прослављен је празник светог Јустина Ћелијског. Служило је више епископа, а међу њима и митрополит Амфилохије, који је за време литургије и беседио. У беседи се нешто мало осврнуо на светог Јустина Ћелијског, али много више на лик и дело преосвећеног владике Артемија.

Завршено је овогодишње мајско заседање Архијерејског сабора Српске православне цркве. Иза овог сабора остало је саборско саопштење у којем, између осталог, обавештавају да је хорепископ Наум, из реда клира Епархије рашко-призренске у егзилу екскомунициран (изопштен) из Српске православне цркве.

Сабор архијереја Београдске патријаршије маја 2017. усвојио јеретичке документе Критског лажног и екуменистичког сабора

Сабор архијереја у Београдској патријаршији, којим председава декларисани екуменистички патријарх Иринеј Гавриловић, на свом мајском заседању усвојио је „извештај о раду“ Критског скупа из 2016. године. На овом Сабору архијереја, судећи по усвојеним критским актима, „саборно“ је прихваћено неправославно јеретичко учење звано екуменизам.

Помаже Бог браћо и сестре!

Много је земаља под Божјим Небом које красе природне лепоте: реке, равнице, брда и планине. Но једна од ретких је наша дивна Србија, украшена поред природних и натприродним лепотама. Јер у њој је свака долина гроб, свако брдо споменик, а свака планина маузолеј неког од наших славних и храбрих предака, знаних и незнаних јунака, који су положили животе бранећи свој кућни праг, чувајући гробове оних пре њих и колевке они после њих, не остављајући олтаре наших светих цркава, штитећи нејач прогоњену и расејавану у мноштво збегова.

У овом смутном времену у Цркви једно од последњих и великих зала, поред екуменситичке јереси, јесте лажна ревност и притворна борба за веру. Са једне стране се појављује погрешна борба за веру, лишена светоотачке ревности, која запада у фундаментализам џихадистичког типа,

У једном од текстова архимандрита Никодима Богосављевића[1]  владика Артемије је, скупа са својом паством, назван расколником и секташем, што је пуко и безлично следовање овог архимандрита јеретичком ставу екумениста у Београдској патријаршији (дотични се у исто време њима, наводно, супродставља), који владику и његову паству неосновано именују на исти начин, само зато што не пристајемо на њихово „јединство“, не у Христу и вери православној, већ у екуменистичкој јереси.