Национална ситуација у којој се налазимо доспела је у ћорсокак из кога нам нема лаког излаза. Док нам отимају државну територију, сузавцем и мецима растерују косметске Србе са својих прагова, они који на политичкој позорници глуматају државнике баве се пречим пословима прикључивању ЕУнији. Прогнозе о неминовном краху евра и саме Ервопске Уније као да до ових политичких нојева и не допиру.
АУТОРИ
Жељко Которанин: Фидасово поимање канонског права II
Власије Фидас тврди: „Други васељенски сабор (381) узалудно је покушао – 2. и 6. каноном – да подреди митрополите ширем црквеном административном телу аналогној грађанској области (- дијецези)… До Четвртог васељенског сабора у Халкидону (451) митрополити су без институционалних новина очували аутокефалност коју су стекли одлукама Првог васељенског сабора.
Жељко Которанин: Фидасово поимање канонског права I
Богословски факултет СПЦ издао је књигу Власија Фидаса „Канонско право“ са поднасловом „Богословска перспектива“, чији је рецензент др Ненад Милошевић, иначе предавач црквеног права на истом факултету. Очигледно је стога да ставови изнети у овом раду уживају уважавање од стране професора, те да их и студенти имају усвојити.
Рајица М: Пастиру добром народа србског
ИЗНАД ИСТОКА И ЗАПАДА
Свака птица своме јату, свака овчица своме стаду, неко за Пастиром а неко за најамницима, тако било, тако јесте и тако ће бити док је Бога и човека. Крчка се и превире на овим нашим богомданим просторима, хладе се старе идеје, крчкају се нове, деле нас пословично већ добро раздељене Србе, како то неки воле да кажу, на две Србије.
Ж. Которанин: Пуч и пучисти у СПЦ II
Како постати Архиепископ уместо Патријарха
Брат Жељко је замољен од присустних гостију на слави да каже какво је његово мишљење о актуелним дешавањима у СПЦ и то нарочито на две теме: мајски Сабор архијереја СПЦ и избор нових чланова Светог Архијерејског Синода, а потом и Рехабилитациони центар „Црна Река“.
Ж. Которанин: У СПЦ извршен црквени пуч
У СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ ИЗВРШЕН ЦРКВЕНИ ПУЧ
Уз Божију помоћ расветлићемо питање претседавања Сабором у случају Патријархове спречености.
То је одређено чланом 61. Устава Српске православне цркве. Члан 61. Устава СПЦ је посвећен у целини само једном питању, а то је претседавање Сабору, али и Синоду, када је Патријарх спречен, односно није у могућности да ту своју претседничку дужност обавља.