АУТОРИ

РОМФЕА – ЈУНИ 2010.[1]

„Ој кукавно Српство угашено,
Зла надживех твоја сваколика,
А с најгорим хоћу да се борим!“
Његош

У грчкој јавности недавно се појавио (15. јуна) интервју Епископа Атанасија Јевтића дат црквеној агенцији Ромфеа (www.romfea.gr).

На тај интервју били смо принуђени да одговоримо, истине ради и објективности ради, с обзиром да исти врви од неистина, контрадикторности, извртања чињеница, клевета итд, на начин који је већ својствен, толико карактеристичан и препознатљив за поменутог Епископа, као и због чињенице да се претходно (18.

ПРОГОН ЦРКВЕ УЧВРШЋУЈЕ НЕОДЛУЧНЕ У ВЕРИ 

Страст прељубе – погубила светог Јована Крститеља

Страст прељубе – и данас убира данак

 Коментар на лажну посланицу викарног епископа Теодосија,
умишљеног „епископа Рашко-призренског“

 
„Измишљају злочинства и говоре: Свршено је!
Шта ће се радити, смишљено је!
А шта је унутра и срце у човека дубоко је.“
(Пс. 64, 6)

СВЕ ЗА ХРИСТА ХРИСТА НИ ЗА ШТА!

Ми који смо остали нерасрбљени Срби, који смо крштени у име Оца, Сина и Светога Духа, у Христову смрт и Васкрсење, и све вредности овога света превредновали у другоразредне садржаје пролазног биолошког живота, у складу са захтевом који време изнесе пред нас, дужни смо да једнодушно поручимо Преосвећеном Епископу Артемију: Пастиру Добри, наш живот и све наше наде, још нашим мудрим прецима пресељене су са земље на небо, одакле и Спаситеља, Господа Исуса Христа очекујемо.

Пре годину дана пожелели смо једни другима срећну Нову 2010. годину у нади да ће нам у њој све бити свето и честито и миломе Богу приступачно. Но нажалост, сем канонизације светог Аве Јустина мало је тога било светог и честитог, а понајмање је миломе Богу било приступачно.

Прођоше Божићни празници а ми транзициони Срби од верског Хијерарха добисмо Божићну посланицу и то сви и они који имаше Божићну печеницу и они бројнији којима печеницу поједоше други „способнији“.

Богочовек Христос, Логос и Реч Божија, оваплотивши се и примивши нашу природу основао је на Самоме Себи Цркву Божију. Ова Црква живи и постоји кроз историју до дана данашњег у свој својој пуноти благодати и постојаности истине, откривене у њој Богом, као што Еванђелист вели: „И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца“ (Јн.

Корифеји тзв. литургијске обнове у Србији, Амфилохије Радовић, Атанасије Јевтић и Иринеј Буловић, већ годинама насилно и перфидно раде на промени литургијске богослужбене праксе, уносећи новине у богослужење, стране Православном Предању и Православној самосвести. Заједно са новачењима у богослужењу започели су са новачењима и у теологији.

Истoрија наше Помесне Цркве показује да је проблем осионости врха извршне црквене власти, оличеног у Синоду, деценијски камен спотицања истинском саборном функционисању наше Помесне Цркве. Ако овај проблем сагледамо кроз призму актуелних дешавања, као и оних која су њима претходила, видећемо да таква једна антисаборна појава, попут поменуте синодске осионости, управо кулминира ових дана.