Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА (страна 10)

БОГОСЛУЖЕЊА

Храмовна слава у катакомби Светог Илије у Младенову

Print Friendly, PDF & Email

Великом старозаветном угоднику Божјем, боговидцу, чудотворцу и ревнитељу вере Божје, Светом Пророку Илији (20. јул/2. август) посвећена је катакомба Епархије рашко-призренске у егзилу у селу Младенову, недалеко од Бачке Паланке. И ове године катакомба је своју храмовну славу свечано прославила Светом Архијерејском Литургијом

Манастир Светог Стефана Деспота у Крњеву свечано прославио своју храмовну славу

Print Friendly, PDF & Email

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је 1. августа, поводом храмовне славе – Светог Стефана Лазаревића Деспота српског, Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Крњеву уз саслужење: Његовог

Свети пророк Илија

Print Friendly, PDF & Email

Велики међу светим пророцима, Илија, захваљујући својој непоколебивој вери и ревности за Господа Бога, постао је и остао образ те непоколебиве ревности још пре Христа, и ево већ више од две хиљаде година након Христа. Сав његов живот био је у прогону, у страдању, али и у огњу вере као небеског и спаситељног дара Божјег, који порађа онај други огањ духовни – огањ благодатне ревности за чистоту вере отачке, једине вере у Јединога Бога у Тројици слављеног.

Прослава храмовне славе у манастиру Свете великомученице Марине

Print Friendly, PDF & Email

Свету Великомученицу Марину, у народу познату као Огњена Марија, Света Црква прославља 30. јула по новом календару тј. 17. јула по старом календару. Ова дивна невеста Христова је небеска заштитница женског манастира епархије у егзилу у Дудовици код Лазаревца.  

Манастир Светог архангела Гаврила у Готовуши свечано прославио своју храмовну славу

Print Friendly, PDF & Email

У манастиру Светог архангела Гаврила у Готовуши (Брезовица), 26. јула ове године, свечано је прослављена храмовна слава Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао  Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење

Храмовна слава и Сабор младости и родитељства у Мушветама

Print Friendly, PDF & Email

Икона Пресвете Богородице Тројеручице је најпоштованија Богородичина икона у српском народу и једна од најпоштованијих у Православљу. Светој икони Тројеручици посвећен је мушки манастир епархије у егзилу у Мушветама на Златибору. На дан храмовне славе, 25. јула, у овом манастиру се традиционално одржава Сабор младости и родитељства.

Свечано прослављена храмовна слава у манастиру Тројеручица код Књажевца

Print Friendly, PDF & Email

У селу Шести Габар, недалеко од Књажевца, налази се женски манастир Епархије рашко-призренске у егзилу. Манастир је задужбина Мила Величковића из Калне. Миле је са својим оцем Будимиром саградио предивну цркву посвећену икони Богородице Тројеручице и мањи помоћни објекат. У августу прошле године своју задужбину поклонио је Епархији рашко-призренској у егзилу.

Икона Пресвете Богородице Тројеручице

Print Friendly, PDF & Email

Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана „Тројеручица“, припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.

Катакомба Светих врача Козме и Дамјана у Рготини код Бора свечано прославила храмовну славу

Print Friendly, PDF & Email

Празник Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана у нашем народу је познат и као „Свети врачи“. Овим дивним мученицима Христовим и бесплатним лекарима посвећена је катакомба у Рготини код Бора. На дан њиховог спомена, 1/14. јула, катакомба је свечано прославила своју храмовну славу.

Петровдан у Леушићима

Print Friendly, PDF & Email

Празник светих првоврховних апостола Петра и Павла – Петровдан традиционално се саборно прославља у женском манастиру Светог Преображења Господњег у Леушићу на планини Рајац. Свету Архијерејску Литургију поводом овог великог светитељског празника служио је Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт.