БОГОСЛУЖЕЊА

Богојављење, (τά θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια του Θεου, τά φωτά), у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова.

Троструки празник – Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година, свечано је прослављен у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наумa, протосинђела Варсануфија (Стошића), протојереја Жељкa (Марића),

Трећи дан Божића света Црква је посветила светом првомученику и архиђакону Стефану, дивном угоднику Божијем који је први пролио своју крв за Господа Христа. Овом великом сведоку Христовом, верном до смрти, посвећен је манастир у Ариљу. Свог патрона манастир је и ове године свечано прославио светом Архијерејском Литургијом.

На трећи дан Божића, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, 27. децембра/9. јануара, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог краља Милутина у Бадовинцима. Владици Науму су на Литургији саслуживали: протосинђел Игњатије (Станић), јеромонах Симеон (Весић), јерођакон Дионисије (Морачанин) и јерођакон Теоктист (Вуловић).

У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. He дођох, рече, да укинем закон, него да испуним (Мт. 5, 17). Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви.

Међу јерарсима изврсном, међу учитељима премудром, и међу свима светима великом угоднику Божјем Василију отаџбина беше Кападокија. Отац му сe зваше Василије, а мајка Емелија. Роди се око 330. године, у време Константина Великог при крају владавине његове.

Рођење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, у нашем народу познат као Божић, свечано је прослављен у свим катакомбама Епархије рашко-призренске у егзилу. Најсвечаније је било у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, где је богослужио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије.

Другог дана по Божићу, Православна Црква слави Светог првомученика и архиђакона Стефана. Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења.

Данас је Божић, данас се рађа Бог као човек! Ради чега? Само ради две истине, браћо и сестре: да нам каже шта је Једини Истинити Бог, и да нам каже шта је једини истинити човек. Јер ми људи не само да не знамо шта је Бог, него не знамо ни шта је човек.

Дана 1. јануара, 2019. године, на гробљу манастира Светог Николаја Мирликијског у Лозници код Чачка, сахрањени су земни остаци новопрестављене слушкиње Божије монахиње Агрипине, сестре поменутог манастира (уснула је у Господу 31. децембра).