Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

Ο λόγος για τη χειροτονία του νέου εκλεγμένου Χωρεπισκόπου Νικόλαου Σταροράσκας-Λόζνιτσας[1]

Η χειροτονία του Χωρεπισκόπου Νικόλαου. Αριστερά ο Επίσκοπος Αρτέμιος, δεξιά ο Χωρεπίσκοπος Νικόλαος.

 

Ο Κύριος Χριστός, ο ενσαρκωμένος Λόγος του Θεού, ο Υιός του Θεού, έχοντας έρθει στη γη, κι έχοντας λάβει την ανθρώπινη φύση, θεοποίησε κι έσωσε τη φύση αυτή. Αυτή η ευαγγελική αλήθεια ανοίγει το δρόμο θέωσης και σωτηρίας για όλους τους ανθρώπους.

Епископ Артемије: Српска Православна Црква и Светски савет цркава

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, бр. 2 и 3 (10 и 11), година 1995, стр. 207-213.

Извршавајући одлуку Светог синода бр. 3128/3ап. 1601 од 17. новембра 1994. године, подносим Светом архијерејском синоду за САБОР, овај кратки преглед историје настанка Светског савета цркава, и односа према њему, тј.

Забрана богослужења у Румунији свештенику који не прихвата одлуке Критског сабора

Свети Синод Румунске Православне Цркве усвојио је декларацију објављену на званичном сајту патријаршије 29. октобра, под називом „Закључци Светог Синода у вези са заседањем и одлукама Светог и Великог Сабора Православне Цркве на Криту“.

Пострижење у велику схиму и празник Ваведења Пресвете Богородице у Лозници

Празник Ваведења Пресвете Богородице свечано је прослављен у манастиру Светог Николаја у Лозници. Поред радости празника Господ је овој светој обитељи донео још једну велику радост – монашење сестре манастира монахиње Гавриле (Лисинац) у чин велике схиме. Тако се нова благодат Светога Духа изобилно излила на нашу многострадалну Епархију давши јој прву великосхимницу.

Епископ Артемије: Беседа о припреми за Свето Причешће

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА  1995, БРОЈ 1 (9), СТР. 163-168.

У име Оца и Сина и Светога Духа.

По благослову Његове Светости Патријарха нашега Господина Павла, браћо и сестре, ја се данас налазим овде у овоме светоме Божијем храму заједно са вама. Дошао сам овде у ову нашу стару Немањићку светињу, да се заједно Богу помолимо за себе, за наше сроднике и пријатеље и за цео наш православни народ.

Беседа протосинђела Кирила на традиционалном Завичајном сусрету писаца Косовског Поморавља 2016. у Шилову (2. део)

У наредном прилогу доносимо беседу протосинђела Кирила, сабрата катакомбе-манастира Светог Архангела Гаврила на Брезовици. Беседа је одржана у оквиру манифестације Завичајних сусрета писаца Косовског Поморавља у Шилову, средином новембра ове године.

Уредништво

Подсећање: Епископ Артемије: Обновимо наше светиње молитвом

 ГЛАСНИК КиМ број 119, 18. јул 2002. године

Грачаница, 14 . јула 2002. год.

Данас је Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Артемије уз саслужење свештенства Епархије рашко-призренске служио прву послератну литургију у разрушеном