Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

Његош и Ловћен

(Поводом 40 година од другог рушења Његошеве капеле на Ловћену)

Највећи живи српски песник, Матија Бећковић, на почетку своје поеме „Лелек мене“, говорећи о највећем песнику у историји рода српског, каже:

„Боже драги, нема већег чуда
Но што пишу послије Његоша
На врху је само једно мјесто
И никад се неће упразнити
А горему ниђе краја нема!

Емисија „Православље данас“ у Љуљацима на Васкрс 2. део

У 112. по реду емисији Православље Данас, у продукцији Тв Дуга из Новог Сада, следи наставак Васкршње Архијерејске Литургије, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије.

Емисија „Православље данас“ у Љуљацима на Васкрс

Емисија Православље Данас, 111. по реду, снимана је у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, на Васкрс.

Васкршњом Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије.

Васкршњи Уторак у Барајеву

Трећи дан Васкрса, у Васкршњи или Светли уторак, духовна радост и молитвено сабрање окупило је многобројне вернике у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву.

Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у Егзилу Г.Г. Артемије, уз саслуживање више свештеномонаха и свештенођакона.

Васкршњи Понедељак у Леушићима

На Васкршњи (Светли) Понедељак Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у Егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преображења Господњег у Леушићима.

Ово је уједно и прва одслужена Архијерејска Литургија у Леушићком сестринству.

Црква је била мала да прими многобројне вернике који су дошли из целе Србије, па је велики број верника остао на платоу испред Цркве.

Вишеслав С: Нека запажања у вези са „суверенитетом“ Републике Косова*

„Успостављање савршеног друштвеног уређења је проблем
који зависи од законитих међусобних односа између држава
и не може бити решен док се то стање не разреши.“
Имануел Кант[1]

Најсуштинскији проблем те ad hoc и, по тврђењу САД, sui generis политичке творевине коју данас називају Републиком Косово[2] је њена сумњива сувереност, што је, са традиционалне тачке гледишта, предуслов за постојање праве државе, и што, истовремено, обезбеђује правни оквир и легитимитет за формулисање и спровођење одговарајућих државних одлука.

Васкрс у Љуљацима

„Ја сам светлост свету;
ко иде за мном неће ходити у тами,
него ће имати светлост живота.“
(Јован, 8:12)

Љубиша В: Да ли је ћирилица плански препуштена тихом изумирању

Језик и писмо као нерешено питање српског идентитета

Непостојање и недосезање истине о српском језику и писму у другој половини 20. века и даље озбиљно трауматизује грађане Србије осетљиве на кључна питања српског језика и културе због недостатка доказа о важним догађајима, одлукама и дубоким променама које су дугорочно утицале на њихову свест и праксу у тој области.

Велики петак у Љуљацима

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије, уз саслуживање свештенослужитеља Епархије у егзилу, служио је на Велики Петак Вечерње са изношењем Плаштанице у храму у Љуљацима.

Овај дан хришћанске жалости је и најзначајни у Седмици страдања Христовог за сав свет, а његова смрт је увод у радост Васкрсења и победе над смрћу.

Предраг Лепетић: Против народа и државе (1)

Анализа деструкције Србије и процеса отуђења Косова и Метохије


1. Завера и издаја

На виделу је континуирано урушавање позиција своје државе према делу територије и народа, Косову и Метохији, његовог статуса, права и фактичког стања. Уз све изговоре и рационализације на крају остаје коначни избор своје отаџбине, одбране државе и народа уједно важећег унутрашњег и међународног правног поретка, Устава и Резулуције 1244 СБ УН или предаје, окупације и сарадње са окупатором у растакању државе и жртвовању народа.

Емисија „Православље данас“ у Љуљацима 3. део

Ово је 110. по реду емисија „Православље Данас“ у продукцији ТВ Дуга, гост је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г.Г. Артемије.

И овај део серијала је сниман у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима у Недељу Православља. Гледаоци ће имати прилику да чују беседу Његовог Преосвештенства Епископа Артемија, у којој је реч о јересима против којих се Црква борила вековима.

Емисија „Православље данас“ у Љуљацима 2. део

У 109. по реду емисији „Православље данас“ гост је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г.Г. Артемије.

Ово је друга по реду емисија снимана у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, и наставак Свете Архијерејске Литургије у Недељу Православља, на којој је началствовао Његово Преосвештенство Епископ Артемије.

Водитељ се осврнуо на 27 тачака на које треба обратити пажњу на Светој Литургији, како би верници могли да уоче разлику између Свете Литургије која се служи по Предању и новотарских Литургија.