Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

Богојављење у Барајеву

Празник Богојављења прослављен је у Епархији рашко-призренској у егзилу на свим богослужбеним местима, док је Епископ Артемије био присутан и богослужио je у Барајеву. Прилоге са празновања Богојављења у Барајеву можете видети у наставку.

Инфо служба

Живко Ковановић: Ново Богословље и Зли разговори

У оквиру библиотеке „Савремено православно богословље“ као књига 1, изашло је у Београду 2010. године, треће допуњено издање књиге под називом „Катихизис – Основе православне вере“.

У овој књизи последње поглавље се односи на Опште Васкрсење и живот Будућег века. У том поглављу читамо следећи наслов (страна 181):

Рајица М: Разбијачима режимског мрака

Згуснуо се режимски мрак под рафалном паљбом усијаних речи партијских новинарчина и новинарчића, неискрених идеолошких писаца и писара, свих могућих фела језичких клепала, клепетала и клептомана. Господари хлеба и мајстори игара испарцелисали медијско-информативни простор и изделили га онима што сигурним кораком ступају ка алеји великана, неприступној незнаном јунаку.

Сабор Пресвете Богородице – Леушићи

На други дан Божића, када света Црква слави Посредницу најчудеснијег оваплоћења и очовечења Бога Логоса, а тиме и спасења рода људскога, на Сабор Пресвете Богородице, на обронцима планине Рајац на новооснованом духовном огњишту, у манастиру светог Преображења, радост овог празника и уопште божићна радост је удвостручена.

Божић у Љуљацима

Небоземна радост најсветлијег празника Христовог Рођења и очовечења заблистала је у Љуљачкој светињи и у срцима многих верника, који су овај велики празник заједно са својим епископом Артемијем дочекали у њој.

Уочи овог великог празника, „мајке свих празника“ како га назива свети Златоуст, у манастиру светог Претече одслужена је кратка али свечана служба освећења и налагања бадњака.

СВЕТОГОРЦИ ЕКУМЕНИСТИ II

Нису непознате везе које Светогорци имају са манастиром Бозе (Bose) у Италији. О томе постоје подаци на њиховој интернет презентацији.

Бозе је манастир на северу Италије, мешовити (мушко-женски) и међуконфесионални (римокатоличко-православни), чији је игуман Enzo Bianchi. Манастир је основан 1965. а данас има око 80 припадника, монаха и монахиња, који потичу из седам различитих нација.

Мина К: Ко је заправо расколник?!

„Неки наши црквени модернисти непрестано увозе са Запада у нашу средину неке римокатоличко-протестантске модернизме. И у име тих кожних модернизама они чине бучне походе против благодатно-богочовечанског конзервативизма Православне Цркве. Не треба се варати: римокатолици су најрадикалнији модернисти, јер су темељ Хришћанства пренели са вечног Богочовека Христа на трулежног човека папу.

В. Клефтакис: Затирање српске ћирилице – план или случај

Увод

Ако би се један универзитетски образован грађанин Србије, који је неким чудом заспао почетком 1912. године, као српска верзија Рип ван Винкла[1] (посрбимо му име – нека буде у скоро дословном преводу: Родољуб Пужић), и пробудио се – не после 20 година као Рип, него после 100 година – у 2012-ој години, имао би и чему да се у Србији начуди.

СВЕТОГОРЦИ ЕКУМЕНИСТИ

Прошле године обављена је хиротонија новог Епископа Цариградске Патријаршије Елпидофора, са титулом пруски. Пруса је град у Витинији, у подножју планине Олимпа, недалеко од Цариграда, са азијске стране. Наравно да тамо данас нема православних верника, нема свештеника нити појца у црквама. То је још један Епископ Цариградске Патријаршије без своје пастве.

Солунски Теолошки факултет није доделио Папи медаљу

Недавно је Теолошки Факултет Универзитета у Солуну издао Саопштење којим демантује да је Богословски одсек овог Факултета доделио Папи Бенедикту златну медаљу.

Факултет наводи да се тај чин дугује групи студената постдипломаца, који су приступили уручењу ове медаље без знања Теолошког Факултета.

Рајица М: МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ!!!

Србија у турбуленцији, Србска барка на таласима бермудског троугла зинулих да је прогутају са посвађаном посадом, ветровима раштрканом, изгубљеном и пронађеном на погрешним местима.

Тежак је пут којим грешна људска природа корача ка познању Истине. Вера под налетима искушења може да се утврди, али може и да се поколеба и застрани у маловерје и безверје и удави се у млакости.