Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

Др Георгије Капсанис: Уједињење „цркава“

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2009, број 3-4 (63-64), стр. 9-12

У последње време се много говори о уједињењу „цркава“. У стварности ради се о присаједињењу отцепљених од једне свете, саборне и апостолске Цркве, инославаца хришћана. Не постоје многе цркве, да би се ујединиле. Само једну Цркву је основао Богочовек Господ.

Празник Светих српских просветитеља у манастиру Св. ђакона Авакума у Републици Српској

У недељу, 18. септембра, у манастиру Светог преподобномученика Авакума у Републици Српској свечано је Светом Архијерејском Литургијом прослављен празник Сабор Светих српских Просветитеља.  Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт

Јереј Славен Стевановић: Лик и дело свештеника у егзилу

 

У наредном прилогу доносимо предавање јереја Славена Стевановића на тему „Лик и дело свештеника у егзилу“. Предавање је одржано на братском састанку свештеника ЕРП у егзилу, 16. 10. 2021, у манастиру „Нова Никеја“ у Лелићу.

Уредништво

Апел за помоћ манастиру Свете Петке у Метлићу код Шапца

Манастир Свете Петке се налази у поцерском селу Метлићу, у општини Шабац. Кућу и имање за манастир купила је Милојка Ковачевић, докторка из Шапца, 2013. године.

Кућа је била без прозора и крова. Са Благословом Владике Артемија, после краћег времена, уз Божију помоћ и верника из Шапца, ископан је бунар, саграђени су кров, терасе, помоћни економски објекат, и постављени су прозори.

Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина

Велики празник и велику радост Црква Христова слави на дан рођења Пресвете Богомајке. Овај дан велики је за читаву васељену, јер се овога дана рађа најчудеснија личност после Господа Христа, која је ходала овом трошном планетом на којој живимо, а то је Пресвета Богородица. У њој се испунило обећање које је Бог дао Адаму, које је касније понављао кроз уста светих пророка Својих, обећање о најчудеснијем очовечењу Бога Логоса, Сина Божјег, Једног од Свете Тројице.

Промоција фотомоногографије „Мир и радост у Духу Светом“

Учетвртак, 15. септембра 2022. године, у читаоници фонда уметности која представља мултимедијални уметнички центар библиотеке града Београда, представљена је фотомонографија ауторке Сање Максимовић „Мир и радост у Духу Светом“ у издању удружења грађана „Ревнитељ“ из Ниша.

Поклоничко путовање Стазама српских јунака

Ураним јутарњим часовима 29-ог августа окупило се преко тридесет душа у порти манастира светог Николаја у Лозници код Чачка. Све нас је окупио исти мотив, љубав према нашим прецима, захваљујући иницијативи сестре Љиљaне Стојковић из Чачка. Иако смо били свесни да нас чека дуг пут пун изазова, будући да први пут идемо на такво путовање без искуства на непознат терен, сама помисао на наше претке и на њихову надљуску жртву грејала је наша срца и стишавала сваку бурну помисао.

Хорепископ Максим: Однос према Светој Тајни исповести и покајања данас

Унаредном прилогу доносимо транскрипт  предавања Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима на тему: „Однос према светој тајни исповести и покајања данас“. Предавање је одржано на Сабору архијереја и игумана епархије рашко-призренске у егзилу, у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, 2. новембра 2021.

Девета Гучевска литија

У времену урушавања националне свети Србског народа, када се злонамерно мења историја, а часна и света прошлост покушава избрисати, по благослову Преосвећеног владике Ксенофонта Свесрбска народна организација “СРБИ НА ОКУП“

Свети Владика Николај: Недеља 14. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О БРАКУ ЦАРЕВОГА СИНА

Матеј 22, 2-14. Зач. 89.

Бог жели, да човек верује у Њега више него ма у кога и ма шта у свету.

Бог жели, да се човек нада у Њега више него ма у кога и ма у шта у свету.

Летњи православни камп за дечаке у манастиру Св. преподобномученика Харитона Косовског

Упериоду од 22. до 28. августа одржан је први православни камп за дечаке у нашој епархији. Ранијих година деца из наше епархије имала су прилику да учествују на православним камповима за дечаке и девојчице у Грчкој у близини манастира Гумениса. Сестра др Снежа Антонијевић је и сама учествовала на тим камповима предводећи девојчице из наше епархије, па се тако код ње изродила идеја да би нешто слично могло да се реализује и код нас.

Шематизам Епархије рашко-призренске у егзилу 2010 – 2020.

Крајем августа у издању Задужбине Нова Никеја из штампе је изашао Шематизам Епархије рашко-призренске у егзилу. Издавањем ове књиге монаштво Епархије рашко-призренске испунило је једну заветну жељу блаженопочившег епископа Артемија. Управо он је био покретач идеје да се ова књига одштампа. Епархијски шематизми се не издају ради савременика већ ради будућих покољења.