Почетна / Преподобни Доротеј пустињак

Преподобни Доротеј пустињак

16. СЕПТЕМБАР

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ

ДОРОТЕЈА ПУСТИЊАКА (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за септембар)

 

Преподобни Доротеј бејаше из Тиваиде и живљаше у пустињи близу Александрије, у месту званом Келије пустињачке. Преподобни Паладије, епископ Јеленопољски, који је неко време био ученик преподобног оца Доротеја и очевидац његових испосничких подвига, пише о њему у своме Лавсаику следеће.

Старац Доротеј проведе шездесет година у једној пештери, водећи врло строг живот. Веома трудољубив, он је преко целога дана, па и у само врело подне, скупљао камење у приморској пустињи и стално зидао од њих келије, и онда их давао онима који нису могли сами себи да саграде. А када му ја, вели Паладије, једном рекох: „Зашто, оче, у таквој старости мучиш тело своје на оваквој врућини?“ он ми одговори: „Оно мучи мене, а ја ћу мучити њега“.

Он је дневно јео мало сувога хлеба и прегршт зелени, и пио по мало воде. Бог ми је сведок, ја га никад нисам видео да је испружио ноге, или да је легао да спава на рогози или на постељи, него је по сву ноћ седео и плео корпе од палмовог прућа, и тиме зарађивао себи хлеб. Држећи да је он због мене почео водити овако строг подвижнички живот, ја се стадох марљиво распитивати код многих његових ученика, да ли се он целог живота тако подвизавао, и они ми говораху: он измлада живи тако, никада није намерно легао да спава, осим што је за време рада, или за време јела, заклапао очи тренутно, тако да му је често и залогај испадао из уста од велике санљивости. Једном када сам покушао да овог светог човека принудим да мало прилегне на рогозу, он ми узбуђено рече: „Ако анђеле наговориш да некад заспе, онда ћеш наговорити и ревносног подвижника“.

Једнога дана, указује даље преподобни Паладије, посла он мене око три сата после подне на свој бунар да напуним крчаг, пошто је већ било време обеду. Када дођох на бунар, ја угледах аспиду на његовом дну, и од страха не захватих воде него отр чах к њему и рекох: „Пропали смо, аво, јер на дну бунара видех аспиду“. А он се озбиљно осмехну, загледа се у мене мало дуже, и машући главом рече: „Ако би ђаволу пало на памет да у све бунаре и изворе водене набаца аспиде, или змије, или отровне животиње, зар би ти престао сасвим да пијеш?“ – Рекавши то, он устаде и оде сам на бунар, напуни крчаг, осени воду крсним знаком, први се напи воде, и рече: „Где крст осени, ту је немоћно Сатанино зло“.[1]

——————————-
[1] Преподобни Доротеј упокојио се крајем четвртог века за царовања Теодосија Великог (379-395)