Почетна / Преподобни Нил Синајски

Преподобни Нил Синајски

12. НОВЕМБАР

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ

НИЛА СИНАЈСКОГ (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за новембар)

 

Преподобни Нил је рођен у Цариграду. Тамо он доби прекрасно васпитање, изучи сву књижну мудрост, и постаде изврстан оратор.[1] Када стиже у зрео узраст, он се ожени врлинском девојком, и доби у браку два детета, сина и ћерку. Због свог високог порекла и личних врлина Нил би постављен за епарха[2] престонице, Цариграда. И живљаше он богоугодно у свакој побожности и врлини. Но увидевши таштину овога света који у злу лежи, и убедивши се да у свету ништа није постојано, ништа вечно и праведно већ све изопачено и пуно неправде и пролазно, Нил стаде чезнути за вечним животом, испуњеним истинским и непроменљивим весељем и бесконачним блаженством. Он и супругу своју убеди да пристане на његов спасоносан предлог: да се повуку из света. Онда они сву имовину своју раздадоше убогима и подарише слободу својим робовима и робињама; затим разделише између себе децу своју: супруга Нилова узе себи кћер, а он сина коме беше име Теодул. И отпутоваше из Цариграда, оставивши свет и све што је у свету.[3] Супруга Нилова са ћерком оде у Египат, и тамо у једном женском манастиру прими монаштво, и стаде ревносно служити Господу у монашким подвизима. А блажени Нил са сином својим Теодулом отпутова на Синајску Гору,[4] и настани се у пустињи међу свете оце, замонаши се, и подражаваше њихово живљење, постећи се и подвизавајући се, проводећи време у молитви и бдењу, умртвљујући себе разноврсним монашким трудовима. Ту преподобни живљаше у пећини, коју ископа својим рукама. Глас о њему брзо се разнесе на све стране, и многа лица свакога звања и стања стадоше му се обраћати за поуке и молитву.

Када преподобни чу за прогонство светог Јована Златоуста у заточење,[5] он смело и неустрашиво подиже из дубоког пустињског молитвеног тиховања свој глас и одмах изобличи цара Аркадија написавши му посланицу, у којој строго осуди цареве неправде, учињене великом светитељу и учитељу васељене.

Проводећи пустињачки живот у даноноћним подвизима монашким, преподобни Нил доживе велико искушење: његова љубав ка Господу би стављена на тешку пробу. У Синајску пустињу упадоше варвари изненада као дивље звери, и многе свете оце убише, а друге у ропство одведоше. Заједно са другима они одведоше у ропство и Нилова сина Теодула. Нил горко ридаше за сином, нарочито када чу да ће његов син бити принесен на жртву незнабожачким боговима. Но Бог сачува Теодула жива и неповређена, јер га од варвара откупи епископ града Емесе[6] и и постави за црквеног клирика. Дознавши за то, преподобни Нил сам отпутова у град Емес, и чешћу би примљен од епископа, који га и против његове воље рукоположи за презвитера, и мољаше га да остане и живи код њега. Но пошто блажени Нил не хте остати тамо и остаде упорно при својој жељи да се врати на Синај, епископ му даде сина његовог и отпусти их с миром. Вративши се са сином у своје обиталиште на Синају, блажени Нил поживе ту још много година, па се у миру престави ка Господу, око 450. године. пошто се пуних шездесет година подвизавао на Синају.

Написа свети Нил прекрасне књиге о духовном животу, пуне божанске мудрости, светлости и силе. А оне су просто превод у речи његовог благодатног подвижничког искуства у борби за очишћење, освећење, охристовљење, обожење душе. једном речју: у борби за спасење. Његова је света реч: „Телесне страсти воде своје порекло од телесних потреба, и против њих је потребна уздржљивост: а страсти душевне рађају се од потреба душевних, и против њих је нужна молитва“.

————————————-
[1] Преподобни Нил се родио у другој половини четвртога века, и био ученик светог Јована Златоуста. – Оратор значи говорник, беседник.

[2] Епарх – управиик града, градоначелник, градоуправитељ.

[3] To je било око 390. године.

[4] Синајска Гора – у северозападном крају Арабије, на источном приморју Црвенога Мора. Синај је скоро од самог почетка хришћанског монаштва био омиљено место православног монаштва и славио се подвизима својих монаха.

[5] То је било у 405. години.

[6] Емес – град у Сирији, на истоку од реке Оронта, која се на северозападу Сирије улива у Средоземно Mope.