„Јуче у преподневним часовима, у моју кућу у селу Драгобраћа дошла су два инспектора комуналне инспекције из Крагујевца. Питали су ме да ли сам ја свештеник Небојша Стевић, што сам ја потврдио зачуђен, а они су рекли да су на увиђај дошли због пријаве. Нисам знао о чему се ради и о каквој врсти пријаве је реч, па сам питао ко је написао ту пријаву, на шта сам добио одговор - Епархија Шумадијска!

Изненађен сам упитао, на основу чега, и који је разлог, а они су уместо одговора поставили неумесно питање - где је та црква коју Ви правите?

Запрепастио сам се, јер Црква није надлежност комуналне инспекције, и одоговорио сам да сам ја православни свештеник који се Богу моли у својој кући. Преко тога су прешли, јер су и сами видели да су погрешно информисани, а затим су тражили рачуне за плаћену струју и воду. Рекао сам да ја уредно плаћам све комуналије, и да провере тамо где треба, али и да такође немам намеру да њима показујем рачуне и да им се правдам.

Тада су ми запретили грађевинском инспекцијом, али и ту нису имали прођу, јер ја поседујем све уредне папире о градњи куће и легализацији. Затим су се осврнули на моје двориште и констатовали да је „неуредно“, и да сам зато добио пријаву од Епархије Шумадијске. На питање какве ја везе имам са том Епархијом, они су се зачудили - Зар Ви нисте у Епархији Шумадијској?

Одговорио сам да нисам, да сам ја клирик епархије Рашко-Призренске у Езгилу, и то је разлог зашто су они овде послати од стране Епархије Шумадијске. Нагласио сам им да ја ни на који начин немам везе са Епархијом Шумадијском, и упитао их како су себи могли да дозволе да им Епархија командује и да им се меша у посао.

После њиховог видног шока од мојих речи, почели су да изврћу своје речи и рекли да их је ипак послао „народ Епархије Шумадијске“!

Ово је срамота шта Ви радите, мени је бачена бомба у кућу, која је уништила дечију гардеробу, обућу, бицикле - и мој и моје супруге, а Ви сте дошли да приговарате о неуређености дворишта, то је заиста и тужно и срамно, и са Ваше стране и стране оних који су Вас послали, рекао сам им у даху.

Наша кућа је у изградњи, и трудимо се колико је могуће да наше двориште пристојно изгледа. Не стидим се да кажем да су оне црквене порте за чије сам ја уређење био надлежан, увек биле беспрекорне, што се може свако уверити, и онај ко ме познаје и ко ме не познаје. Па зар бих ја дозволио да моје двориште буде ругло села?

Уосталом и кућа и окућница се још налазе под истрагом од недавно бачене бомбе, и ништа се не сме померати, јер полиција још увек истражује, и није пронашла нити актера, нити налогодавца. Увидевши све ове чињенице, инспектори су почели да се извињавају, и рекли су да им је жао што нас је све ово снашло, и да они ништа од тога нису знали. Такође су обећали да ће све ово да пренесу своме начелнику, и да треба обуставити поступак у вези безумне пријаве Епархије Шумадијске.

Нека Господ Бог опрости и бомбашу и Епархији Шумадијској, за све ове непријатности које сам преживео. Ја знам да пут ка Царству Небескоме није ни мало лак, на шта нас је и сам Господ упозорио, да је тесан и трновит, и да морамо проћи разне невоље, страдања, малтретирања, притиске са разних страна...

Али све се то да победити вером у Бога и животом који сведочи ту Веру.

Браћо Срби не одричите се своје крсне славе, Светога Саве, старога календара, а посебно не прихватајте новотарске Литургије!

Нека Свети Сава моли Бога за нас да се сложимо, обожимо и умножимо“!

Инфо служба