Света мученица Серафима

29. ЈУЛИ

СТРАДАЊЕ СВЕТЕ МУЧЕНИЦЕ ДЕВИЦЕ

СЕРАФИМЕ (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за јули)

 

Гоњењима страшним, наређеним од незнабожних царева римских, многи верни пострадаше за Христа у разноврсним мукама. У то време у селу Виндени, у дому једне високородне жене Савине, сенаторке, живљаше девојка Серафима, родом из Антиохије. Својим поукама она и Савину приведе вери Христовој.

Игемон Вирил посла слуге своје у дом Савинин, с наређењем да узму девицу Божју свету Серафиму и доведу к њему на суд. Блажена Савина се успротиви томе и нипошто не допушташе да послани узму девојку. Но света Серафима јој рече: Госпођо мати, пусти ме да идем с њима. Ти само моли Бога за мене. Ја се уздам у Господа Исуса Христа и верујем да ће Он доћи к мени и дати ми силе да Му верно послужим, иако сам недостојна тога због грехова мојих.

Блажена Савина, немајући поверења да свету девицу пусти са незнабожним слугама игемоновим, сама пође са њом к игемону. Пошто Савина по пореклу свом припадаше знаменитој сенаторској фамилији, то игемон, угледавши је, збуни се и пожури те је пусти дома заједно са светом Серафимом.

Након три дана игемон нареди да се устроји судиште на месту Алвини, где је обично обављано суђење, и заповеди градоначелницима да му на то судиште доведу Серафиму. Безбожни властодршци ухватише свету девицу и поведоше на суд, а блажена Савина пође пешке за њом. Увидевши да је немогуће избавити Серафиму из руку непријатеља њених, она громко повика ка игемону: Свирепи псу азијатски! не усуђуј се злостављати свету девицу Божију. То ће ти бити на погибао, јер је с нама Христос Бог наш, и Он ће казнити тебе и твоје цареве вечним мукама за многобројна страдања која наложибте на слуге Бога живога. – Рекавши то, Савина се кукајући врати дому свом.

Тада игемон рече Серафими: Принеси жртву бесмртним боговима, којима приносе жртве и господари наши цареви. – Серафима одговори: Ја се бојим и служим свемогућем Богу, који је створио небо и земљу, и све што је на њима. А они, којима ми ти наређујеш да се поклоним, нису богови него демони; поштовати њих, мени не доликује, јер сам хришћанка. – Игемон рече: Онда приступи па принеси твоме Христу ову жртву која је спремљена за наше богове. – Серафима одговори: Ја сваки дан Њему приносим жртву, клањам Му се и молим Му се дан и ноћ.

Тада је игемон упита: Где је храм Христа твога? И какву Му жртву приносиш? – Серафима одговори: Христу је угодна жртва то, да беспрекорно сачувам у чистоти девство своје, и да свесилном помоћу Његовом приведем и друге томе подвигу. – Игемон упита: Је ли то црква ваша и жртва? – Серафима одговори: Ништа није узвишеније од познања истинитог Бога и служења Њему Јединоме побожним животом. – Игемон упита: Јеси ли ти сама, као што кажеш, црква Бога твога? – Серафима одговори: Пошто помоћу Његовом чувам себе непорочном, то сам заиста црква Његова. Јер наше Свето Писмо каже: Ви сте црква Бога живога, и Дух Божји живи у вама (2 Кор. 6, 16). – Игемон упита: Ако будеш напаствована и обешчашћена, да ли ћеш онда престати бити црква Бога твога? – Серафима одговори на то речима Светог Писма: Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог (1 Кор. 6, 17).

Но игемон, не схватајући ове речи, нареди да Серафиму предаду двојици бестидних младића, родом из Египта, да они сву ноћ проведу са њом. Онда је ови безбожни младићи узеше и одведоше у једну веома мрачну кућу. А света девојка се тамо са умилењем овако мољаше Господу: Тебе призивам, Господе Исусе Христе, истинити хранитељу и чувару девства мога! К Теби вапијем, светлости и весеље вечно! Ти си посетио и укрепио Твог, затвореног у тамници, апостола Павла, погледај и на мене и помилуј смирену слушкињу Твоју, и избави ме од нечисте пожуде ових младића. Молим Те, нека потамне очи њихове, и они се неће моћи коснути слушкиње Твоје која се у Тебе узда, нити ће оскврнити тело моје, запечаћено светињом Твојом. Посрами њихову бестидност и недопусти да будем обешчашћена, него нареди да пређем к Теби. Погледај, благи Исусе, и на слушкињу Твоју Савину и укрепи је силом Твојом, да не би узликовао над њом љути враг ђаво: јер и она ради светог имена Твог претрпе много у делу мом. Услиши ме, Господе Исусе Христе, благословени и свепрослављени и преузношени са Оцем и Светим Духом, кроза све векове. Амин.

И гле, у први час ноћи, када они младићи хтедоше да јој приступе, изненада настаде силна хука и страшан земљотрес, да то чуше и сви околни житељи; а они младићи падоше на земљу као покошени и сви им се удови одузеше. Видећи тако брзу помоћ Божију, чиста девица подиже руке са сузама благодарећи Господу, и сву ноћ проведе у молитви. А рано у зору дођоше изасланици од игемона да питају младиће, јесу ли задовољили своју пожуду. Ушавши у кућу, они угледаше свету девојку где се моли, а младиће где леже на земљи као мртви, немајући снаге нити да устану нити да што кажу, само њихове отворене очи указиваху на то да су још живи. На такво чудо сабра се много народа, да види.

Чувши за то, игемон понова нареди да пред њега доведу на суд слушкињу Божију Серафиму. И он је упита: Ну, Серафима, је ли задовољена твоја телесна пожуда, или се још распаљујеш похотом? – Света Серафима одговори: Ти, како видим имаш развратно срце и ђаво обитава у њему, зато и говориш такве бестидности. Но ја не познах те младиће о којима ти говориш, нити сам осетила да су они били код мене. – Игемон упита: Ти, дакле, тврдиш да они нису провели сву ноћ код тебе? – Серафима одговори: Са мном беше Онај који ме стече крвљу Својом и чија сам ја слушкиња. – Игемон упита: А ко је то? – Серафима одговори: Хранитељ и чувар мој, Господ Исус Христос. – Игемон упита: Зашто тако много непотребнога говориш? Реци ми, каквим си то мађијама изазвала узетост код оних младића? – Света Серафима одговори: Нама хришћанима не доликује да се учимо мађијама, а они које ви убијате својим злочиначким мађиоништвом, њих оживљује Господ наш и Господар свију Исус Христос када Га призивају у помоћ.

Игемон на то рече: Добро, ако твој Христос надвлађује ову мађионичку вештину, онда призови Га, да овим младићима поврати њихову пређашњу телесну снагу. Тада ми можемо дознати од њих, шта су они сву ноћ радили код тебе. А ја сам потпуно убеђен, да си их ти некаквим злим мађијама лишила свести, да они не би могли објавити твоју прљавштину. – Серафима одговори: Свемоћан је Бог чија сам ја слушкиња, и нема за Њега ништа немогуће. – Игемон на то рече: Онда учини да младићи дођу к себи, да им се поврати здравље, и да могу говорити. – Серафима одговори: Ти држиш да сам ја мађионичарка. Међутим, ја уопште не знам мађионичарску вештину. Ја своје молитве приносим Богу моме, ради којих Он даје оно што иштем не само мени једној, него и свакоме који Га призива свим срцем. – Игемон рече: Ради што хођеш, само учини да младићи проговоре, и ми ћемо сазнати да ли си ти сачувала своје девичанство. – Серафима одговори: Ја ти већ рекох да не знам мађиоништво; ја само могу молити Бога да јави милост Своју. – Игемон одговори: Онда иди на место где се налазе младићи, па се помоли за њих Богу. – Серафима одговори: Не доликује мени да идем тамо; осим тога, у том случају други не би видели то чудо, па би по своме неверју помислили о мени оно исто што и ти: да сам ја мађионичарка. Боље је, нареди да обамрле младиђе донесу овамо.

Игемон онда издаде наређење да младиће донесу на судиште. Када их донеше, сви се запањише гледајуђи их. Они беху тако страшно укочени, да је изгледало да уопште немају ни језика, ни руку, ни ногу. Тада игемон рече: Серафимо, замоли сада Бога свог, да младићи оздраве. – Света Серафима онда подиже руке к небу и стаде се са умилењем молити овако: Господе Боже свесилни, Ти си створио небо и земљу, море и све што је на њима; Ти си преко светих апостола Својих васкрсавао мртве, исцељивао губаве, давао говор немима и слух глувима; Ти и сада услиши мене, слушкињу Твоју, која се узда у Тебе; не презри мољење моје, нити се одврати од мене због неверја овог бедног игемона, него исцели ове младиће пред очима свију који посматрају и очекују ово чудо. Нека се постиди овај безумник, који подстицан бесом гони оне који верују у Тебе. Похитај, Господе, и јави силу Своју, да познаду да си Ти једини Бог који твори чудеса, и нема другога осим Тебе.

Помоливши се тако, света Серафима приђе младићима и, додирнувши их, рече им: У име Господа нашег Исуса Христа устаните на ноге! – Младићи одмах устадоше и стадоше говорити. Видећи то, сви се људи запрепашћени дивљаху. А игемон им се обрати питањем: Зар не приметисте да она не могаше обавити своју мађионичарску вештину док младиће не додирну рукама? – Потом се обрати младићима и упита их: Како вам ова жена одузе и ум и телесну силу? – Младићи одговорише: Господине игемоне, када ми по наредби твојој уђосмо к њој, одједном се појави један диван младић, блистајуђи сав као сунце, и стаде између ове девојке и нас. Од силног блистања његовог нас обузе страх, трепет и тама, и потпуна узетост. И тако од тога тренутка па све до сада ми бесмо у таквом стању. Расуди сада сам, да ли је ова девојка мађионичарка или је Бог њен заиста велик.

Игемон се обрати Серафими и рече: Објаони ми, Серафимо, каквом си вештином ово учинила, па ћу те одмах пустити. – Серафима одговори: Ја сам омрзнула зла учења, и сви хришћани одгоне од себе сваку враџбину и мађије, и ове им не могу нашкодити, чим они призову име Господа свог. – Игемон јој на то рече: Видим ја да ти много можеш својим мађијама, ипак ти кажем: ако боговима мојим не принесеш жртве, главу ћи ти скинути. – Серафима одговори: Ради што ти је воља, ја демонима твојим нећу принети жртве, нити ћу испунити вољу оца твог Сатане, јер сам хришћанка.

Тада игемон нареди да јој са две свеће жегу тело. Но свеће се одједном угасише, и они што држаху свеће падоше на земљу. А света Серафима, подигавши очи к небу, говораше: Господе Исусе Христе, нека се постиде и посраме сви непријатељи моји! – Игемон јој рече: Принеси жртву боговима, да не би умрла у мукама. – Серафима одговори: Ја зато и не приносим жртве вашим демонима, да не бих умрла вечном омрћу. – Игемон јој на то рече: Безумнице и бесомучнице! послушај заповести царске, поклони се бесмртним боговима, па ћеш себе ослободити мука и погибли. – Серафима одговори: Ви сте сами бесомучни и безумни, јер се одричете Бога живог и истинитог и клањате се демонима, са којима ћете заједно и пропасти. Међутим, ја саму себе приносим на жртву бесмртноме Богу, само да би Он благоизволео примити мене, иако грешну, ипак истиниту хришћанку.

Тада игемон нареди да светитељку бију штаповима. Но кад њу бијаху, изненада се земља страховито затресе, и одломи се један комад штапа којим бијаху мученицу, одскочи и удари игемона Вирила у десно око, те он кроз три дана ослепе. То страховито разјари игемона и он издаде овакву заповест о светој мученици: Наређујемо да се мачем погуби Серафима, која не само царске наредбе презире него је крива и за велике злочине.

И тако светој девици Серафими би одсечена глава.[1]

Благородна Савина, са страхопоштовањем узевши свето тело њено, сахрани га са чешћу која приличи таквој девојци и мученици, и као превелико благо и најскупоценији бисер положи га у свом новом гробу, славећи Христа истинитог Бога, са Оцем и Светим Духом слављеног вавек. Амин.

—————————————-
[1] Света Серафима пострада у време цара Адријана (117-138. год.).