Катакомба у Н. Пазару – Свети Симеон Мироточиви

Катакомба у Новом Пазару свечано прославила храмовну славу – Преподобног Симеона Мироточивог

У недељу 27/14. фебруара катакомба у Новом Пазару прославила је своју прву храмовну славу, Преподобног Симеона Мироточивог. Спомен Преподобног Симеона се иначе врши 26/13. фебруара, али је због специфичности богослужења месопусне суботе (Задушнице) прослава померена за недељу 27/14. фебруара.

Празнично славље је отпочело празничним бденијем а настављено је Светом Литургијом коју је служио настојатељ манастира Црна Река у егзилу Архимандрит Николај, уз саслужење Јеромонаха Наума и Јерођакона Павла. На Литургији су одговарале монахиње манастира Кончул у егзилу.

Поред прогнаног монаштва из неколико манастира, на Светој Литургији је присуствовало и око 80 верника из Новог Пазара и околине. Због недостатка простора део верника се за време Литургије налазио изван капеле. Након Свете Литургије отац Николај је пререзао славски колач који је припремило катакомбно братство. Том приликом се отац Николај обратио окупљеном народу надахнутом беседом о посту, покајању и Страшном Суду Божијем. На крају своје беседе отац Николај је говорио о богоугодним делима Преподобног Симеона Мироточивог.

После резања славског колача домаћин дома у коме се капела налази – чтец Далибор (Марковић), приредио је за све присутне трпезу љубави. И овде се мало стадо, поред телесне хране, нахранило душекорисним речима оца Николаја о тренутном, до сада небивалом, безакоњу, које се спроводи од лажних пастира екумениста. О тим вуковима у овчијој кожи отац Николај напомиње: Не треба се освртати на њихове благослове и њихово проклетство. Не треба се плашити проклетства људи који су окренули леђа Светом Сави. Они су сами проклети због онога што су урадили и што спремају да ураде. Многи од вас овде не могу ни да замисле шта се они спремају да ураде. Зато њихове казне сматрајмо за благослов Божији…

Тим лажним пастирима су сви јеретици мили почев од папе, пуно љубави имају према свим јеретицима, само им ми не ваљамо и никако да им угодимо.

Зашто? Зато што смо ми сведоци њиховог греха и њихове издаје. Никога више човек не мрзи него сведока греха свога. Ђаво верује, дрхти и ради насупрот. Нажалост и ови лажни пастири се тако понашају: верују, дрхте и раде насупрот.

…Страдања предстоје али се немојмо уплашити јер можемо душу да изгубимо, а шта вреди човеку ако и сав свет задобије а души својој науди тј. душу своју изгуби. Какав ће откуп дати човек за душу своју?

Нахрањени тако духовном храном саборне молитве и поукама Архимандрита Николаја, мало стадо се у миру разишло својим домовима носећи у срцу радост због оживљених „црноречких саборовања“, сада већ у катакомбним условима, о којима је отац Николај предходних година и говорио.