Недеља 4. по Духовдану у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима

У Недељу 4. по Духовдану, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Варсануфија (Стошића), јеромонаха Мартинијана (Ђурђевића), јерођакона Паладија (Матића) и јерођакона Онуфрија (Ђурђева). Литургији је присуствовало око стотину верника.

У својој архипастирској беседи Владика Артемије је, тумачећи јеванђељску причу о вери капетана (Мт. 8, 5-13) поучио своју паству:

“Као што је била вера тог незнабожца, није постојала ни у јеврејском народу. Сви који су тражили помоћ од Господа Христа, тражили су или да дође, метне руку своју на болесника, или да се помоли за њега, или да помаже очи његове да би прогледао и све, а овај капетан ништа не тражи. Само, ето, каже: „Реци реч своју и оздравиће слуга мој.“ И Господ му рече једну реч коју је рекао њему, али важи за све нас: „Како си веровао нека ти буде.“ Ето, потврде његове вере, јер оздрави слуга његов од онога часа. Значи да је вера капетана била исправна, да је била јака, да је била чиста. Зато је његова вера, у ствари, подигла његовога слугу и излечила га. Како си веровао тако нека ти буде.

То Господ свима нама често говори у нашем животу. Дођу искушења, дођу невоље, дођу муке. Ми би да се ослободимо тога, али не обраћамо се са таквом вером Господу, него просто износимо своје захтеве: да ми буде дете здраво, да ми буде стока добро, да ми буде ово, да ми буде оно, али ту се пројављује вера наша. И зато, често пута, на наше молбе нема одговора, нема жељеног одговора, оног кога ми очекујемо да нам се то деси. А када бисмо ми пришли са вером капетана и само обавестили Господа, верујући да Он зна шта је најпотребније, шта треба да учини и шта ће учинити, то би било довољно. Онда би и за нас важила та реч Његова: Како си веровао нека ти тако буде. Та реч, та вера, браћо и сестре, лек је од свих невоља, од свих грехова, од свих страсти, лек од саме смрти. „Јер ко верује у мене, ако и умре живеће“, рекао је Господ.

Нека би Господ и нама, данашњим хришћанима, даровао ове вере тог капетана, да и ми са том вером идемо кроз свој живот, да живимо по заповестима Божијим и да све своје бриге пренесемо на Господа, јер се Он брине за нас и да Му све ове невоље кажемо и обавестимо Га у нашим молитвама, а Он зна шта ће учинити. Али ту веру, браћо и сестре, треба да чувамо и сачувамо онакву какву нам је Он предао чисту, неупрљану, неизмењену, неискварену, као што су држали свети апостоли, свето оци и нама предали преко нашега Светога Саве и осталих светитеља из рода нашега, да и ми у тој вери живимо и децу нашу томе васпитавамо. Јер само та вера може нам бити нада и гаранција да ћемо, када пођемо одавде, да ћемо се ми наћи у Царству Христовоме Бога нашега, тамо где сви праведници блаженствују и да тамо са свима светима и ми славимо Чудесног Господа Христа са Оцем и Духом Светим кроза све векове и сву вечност. Амин!“

Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави коју је манастирско братство приредило за све присутне.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.