ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

На дан празновања светих првоврховних апостола Петра и Павла 29. јуна/12. јула у селу Леушићи код Горњег Милановца, у новооснованој катакомби-манастиру са почетком у 9:00 часова ће Свету архијереjску Литургију служити Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије, уз саслуживање клирика наше Епархије.

Уз своје Обраћање Светом Архијерејском Сабору новембра 2008. Епископ Артемије припремио је и неколико прилога, о којима постоји напомена у тексту.

У наставку доносимо Прилог бр. 1, који садржи Питања Синоду.

Уредништво

Увод

Одлука Врховног Суда Грчке Ареопага из јула прошле године, о одбијању захтева Србије за изручење Архимандрита Симеона, са образложењем да се ради о верском и политичком прогону, одјекнула је као гром у круговима Синодалаца и њихових присталица. Такав шамар, и то од стране највише Судске инстанце једне стране државе, заправо нису очекивали.

Увод

Свети Архијерејски Сабор одржан новембра 2008. протекао је изузетно бурно. Њему су претходили догађаји у манастиру Дечани августа 2008, примена физичке силе од стране тамошњих монаха, забране свештенодејства изречене виновницима, охоло кршење изречене забране (што собом повлачи рашчињење преступника), одлазак манастира Дечани у раскол, захтев Епископа Артемија Синоду да покрене црквено-судски поступак против викарног Епископа Т.

Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету архијерејску Литургију у Љуљачкој обитељи треће недеље по Духовдану, уз саслуживање клирика наше прогоњене Епархије.

Леп летњи дан, васкршња радост којом је украшена свака недеља празнована у Цркви, била је као и иначе отпразнована у пуном љуљачком храму, а касније и манастирској трпезарији.

У четвртак 29. јуна 2011. делегација Цариградског Патријарха присуствовала је Литургији коју је служио Папа Бенедикт 16 у Базилици светога Петра у Ватикану, на празник светих Апостола Петра и Павла. Истога дана Папа је славио 60 година свога свештенства и положио је омофор на четрдесет нових Римокатоличких бискупа.

УНЕСКО

У светлу последњих догађања у вези српске духовне и културне баштине на Косову и Метохији, сведоци смо, са једне стране, новог насртаја Унеска у покушају да се српска баштина преотме из српских руку и да јој се промени идентитет, и са друге стране неразумног и неоснованог самохвалисања српских политичких представника о тобожњој великој борби за заштиту српских интереса на Косову и Метохији.

Позната је чињеница да некадашњи владика Атанасије Јевтић не воли Архимандрита Симеона. Он кипти гневом и јарошћу, када се само помене име уваженог Архимандрита. Свој „злодух“ пренео је и на своју духовну децу или следбенике. За њих је он „неоспорна теолошка величина“. Овај „Какогеније“, који на све личи али на епископа не, и даље ради на томе да обмане Грчку јавност, и да оклевета где год стигне и Владику Артемија и Архимандрита Симеона.

Трочлана делегација Цариградског Патријарха која је посетила Ватикан, предала је Папи Бенедикту поздравну поруку Цариградског Патријарха и један пригодни поклон. На дан светих Апостола Петра и Павла 29. јуна Папа Бенедикт прославио је 60 година свога „свештенства“.

Баш на Видовдан, 28. јуна ове 2011. године Суд државе Илиноја је одбио захтев Владике Лонгина да се покренути предмет у коме се тражи заштићење Новограчаничке Митрополије од незаконитих поступака епархије, на чијем је челу Владика Лонгин, избаци из Суда јер је без основе. После детаљног разматрања свих докумената и саслушања на расправи одржаној 24.

Представници Цариградског Патријарха који су учествовали у Ватикану на прослави светих Апостола Петра и Павла срели су се 28. јуна са Папом.

У делегацији Цариградског Патријарха били су Митрополит Француске Емануил, Председник Сабора Православних Епископа у Француској и Директор Канцеларије Цариградске Патријаршије при ЕУ, викарни Епископ синопски Атинагора из Белгијске Митрополије и Архимандрит Максим, Архијерејски заменик Митрополита Швајцарске.

Косовска битка из 1389. године за Србе представља знатно више од самог боја. Она је много комплекснија и значајнија од иначе круцијалних последица које је сам бој имао по егзистенцију српске средњовековне државе. Видовдан је централни нерв српске националне историје. Ко њега схвати схватио је Србе као народ.