Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА / Празници / Преподобни Петар Коришки

Преподобни Петар Коришки

Share on FacebookTweet about this on TwitterPrint this page

Преподобни Петар Коришки се родио између 1211. и 1215. године, од побожних и богатих родитеља, у селу Уњемир, у предивном крају Диоклитије Хвостанске. У том благословеном селу беше пет манастира и неколико цркава. Богоносни Петар од ране младости заволи Христа и за разлику од својих вршњака време провођаше у молитви и посту. После очеве смрти реши да пронађе опитног монаха и да уз њега проведе свој земаљски живот али после мољења своје мајке и сестре, а ради своје послушности, остаде у родитељском дому.

До данашњих дана је остало предање о великој Петровој незлобивости и кроткости. Наиме, чак су и птице небеске слетале на њега и чупале му косу али се никад није бранио да се не би некако огрешио и да се, док је обрађивао земљу са ћоравим, престарелим волом никада није наљутио нити подвикнуо на вола. Убрзо по мајчиној смрти, одлучивши да се повуче у тиховање, раздели своје имање сиромашнима и предложи својој сестри Јелени да се уда и да је збрине не желећи да је остави саму. Јелена то одби и такође изрази жељу да сачува девственост и да се и она преда подвигу.

Заједно отиђоше у оближњи манастир Петровицу, задужбину Светог краља Уроша, код опитног старца где време проводише у великом подвигу и где прими монашки постриг. Међутим, у Светом Петру се још више разгори љубав за подвижништвом па намисли тајно да напусти сестру и да се удаљи у пустињу. Чим покуша да оде сестра га примети и брзо сустиже.

Путујући, стигоше до високе горе изнад града Призрена, поврх села Кориша. Уморни од пута застадоше да се одморе и када му сестра заспа, Свети Петар ватрено се помоли за своју сестру и њено спасење и одбеже још даље у гору, у део звано „Света“ где се настани и од тог тренутка, речи су ништавне да опишу труд, дела и подвиге Светог Петра јер од тада почиње светитељски живот Петров. Једно време, бежећи од људске славе, настани се у Црној Реци да би се коначно настанио у месту свог подвига, на гори изнад Корише, где основаше свој манастир, у који долазише многи ради молитве и помоћи.

Упокојио се мирно 5. јуна 1270. или 1275. године у својој испосници. У ноћи када се упокојио монаси видеше обасјану испосницу и чуше умилно појање безброј појаца. Господ прослави његове мошти где се дешаваше чудесна исцељења и које почеше обилно да миомиришу. Са свих страна почеше невољни да долазе, без обзира на веру и свима Свети Петар помагаше и исцељиваше их од болести.

После пропасти српског царства и услед велике најезде Арбанаса, 1709. године, мошти светог Петра пренете су из Корише у манастир Црна Река, где се и данас налазе и где, чудесно, свакодневно свети Петар брзо помаже свима који му се са вером обрате.

 

shara4

 

Тропар глас 1
 

Као пустињски житељ и у телу Анђео и чудотворац, показао си се богоносни оче наш Петре. Постом, бдењем и молитвама, небеске дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује свима исцељење.


Кондак глас 2

 

Удаљивши се од људи, у пештерима каменим и пећинама си живео, жељама божанским и љубављу Господа твога, Свети Петре. Од Њега си и венац правде задобио: Моли се непрестано за наше спасење.