Епископ Артемије: БРАТ

Како узвишена и света реч! До скора била, а како је данас девалвирала! И не само данас, већ поодавно. Сећам се једног нашег врлог гуслара који је у Атини раних седмедестих годна прошлога века, уз гусле певао потресну песму:

–    „Нема брата док не роди мајка,
–    Певали су Срби без престанка.
–    Ал’ кад дође четрдесет прва
–    И брат брата закла као црва,
–    Преста песма оног тужног данка:
–    Нема брата док не роди мајка“.

Нико по сродству није ближи од брата. Нико се не воли више од брата. Никоме се са више љубави не тепа као брату: бато, брацо, брале… Али кад завист уђе у човека, и та страст га обузме, онда имамо сцену са првих страница Библије, а код нас Срба – „четрдесет прву“.

А тек кад је духовно братство у питању… Треба се присетити речи Господњих: „Да је душа претежнија од тела, и тело од одела“. Уколико је душа претежнија од тела, утолико је духовно братство узвишеније над телесним. Док не девалвира. А онда, најбоље што се може учинити, јесте да ту свету реч нe треба (зло)употребљавати кoристити је да би се сакрио Каинов грех. Али, и то се, нажалост, често догађа.

Нема братоубиства без оцеубиства. То је двоједини грех. Као и код Каина. Убиством брата Авеља, Каин је изгубио и Оца небеског – Бога, и оца телесног – Адама. Није више могао остати код њега да живи. Био је изгнан и осуђен да се потуца по белом свету. А о духовном братоубиству ко жели да сазна више, нека преслуша беседе над гробом Преподобног Јустина Ћелијског 01/14. Јуна ове 2012. године. Од двојице „браће“. Или нека прочита тек објављени текст бившег Епископа захумско-херцеговачког Атанасија, објављен на сајсту СПЦ 19. Јула ове године. Све у име „братства и јединства“.

Повод за излив толиког беса и гњева, толико клевета и неистина, толико блаћења и пљувања, беше то што његов „брат“, за кога је веровао да је мртав, оживе. Дуго су ме развлачили по свим медијима. Називали свакаквим именима. Чашћавали љубвеобилним епитетима. А ја сам ћутао. Пoмислили су да сам мртав. Али, кад је дара превршила меру, и када сам одговорио на Интервју Његове Светости Патријарха Иринеја, датог ТАНЈУГ-у, „брат“ Атанасије се распалио (да ли јеванђељском ревношћу?) да брани „Патријарха Иринеја“ од „монаха Артемија“. А како га је бранио? Све „сувим чињеницама“. Прочитајте то. Ако Вам се буде повраћало, прекините.

Не. Нећу Вас замарати навођењем његових „чињеница“, које пљуште, као и обично, без доказа. Нити их коментарисати, јер су довољно јасне за свакога који није од јуче почео да се интересује збивањима у Српској Православној Цркви, нити од времена насталог проблема са Артемијем, него много, много раније.

Само бих, истине ради и правде ради, Аутору ове богомудре Посланице поставио неколико питања:

1.    Када, које садржине, и на који начин су Нам били „трикратно“ достављени синодски позиви на саслушање и по којој оптужници? (Саслушања не бива пре, нити без оптужнице).

2.    Када, после које судске процедуре и на основу којих доказа сам смењен са управе Епархијом рашко-призренском, коју је дотичи запосео, по њему „на канонски начин“?

3.    Када нам је достављена „Оптужница“ и који ми је временски рок дат да на њу одговорим, и да „чињенице“ Оптужнице добију своју потврду у регуларном судском процесу сучељавајући се са одбраном? Без такве провере, те „чињенице“ немају никакву доказну вредност и остају у домену клевета и инсинуација.

Без јасних, и тачних, одговора на постављена питања, читаоцима ће и даље бити нејасно, како је, због чега је, и ради чега је Владика Артемје смењен и скинут са своје катедре Епископа рашко-призренског, протеран са Косова и Метохије и -„рашчињен“.

Уместо тих одговора, можда ће за некога бити довољно да прочита (или одслуша) самохвалисање Епископа Атанасија како је 13. Фебруара 2010. године извршио пуч у манастиру Грачаници на Косову. Ево његових речи:

„Нисам ја дошао овде да пљачкам и освајам, ал’ ево, зашто сам ушао пре. Они су блесави! Знајући да се спрема долазак, такви какви су дошли… знајући да је Симеон у… све се зна се, пазте све се зна… он је за време комисије овде двеста пута телефонирао да утиче на, као што је и 2006… скривали докмента. Однео је два велика куфера, не можемо да нађемо шта је однео. Јер мисли да ће нас заварати. Даклем ја сам реко: Људи, ја морам да идем раније! ОДЛУКА ЈЕ БИЛА ДОНЕТА НА ПРЕТХОДНОМ СИНОДУ, неколико дана… али одлуке синодске важе кад се потпишу, није само била потписана, и чекало се да дође Артемије, да пред њим потпишу и одма да му уруче. Тако је било и он је потписао да је примио. Али, одлука је важећа! И ја сам реко: Људи, ја морам да идем пре! Знам шта је, знам каква је ситуација, у смислу (…) шта ћу затећи. И, проста је ствар, то нисмо њима открили, зашто? Зато што би могли да нас изненаде, забарикадирају се горе… у договору са Патријархом ја сам стигао у Куршумлију сат после потписа, не сат, није ни био сат, у дванаес и једанаес је потписано, пре дванаес сам био у Куршумлију. У куршумлију ме је чекао факс, код свештеника, узмем факсове и за сат времена стигнем у Грачаницу са овлашћењима. Они су блесави!… јер мисле да смо ми… сисали весла… и ушли смо, узели, само променули браве, нисмо ништа разваљивали, овај, у… тај… инфо службу, узели смо благајну, овај човек био ту, узели смо секретаријат… е тај је велика мутивода, несрећа та… није тео да оде кад сам га ја сменио. Кажем: Владико, оћемо ли опет почети испочетка. Једва је отишо, тај Иринеј, велика мутивода! Прво, монах секретар епархије, шта ће он ту? Довео сам оца Срђана да ми помогне, јер зна и све… и вероватно се човек неће никада вратити. И онда је дошо Артемије, његово нисмо такнули! Да, отишли смо у Симеонову собу, нашли смо масу торби, препуних, зашто није однео, не знам. Али, то што је он побего (лупање шаком о сто) ко кукавица, мењајући двапут кола да оде у Грчку. Извезли су му други његова кола која су та, епархијска, ауди. Дошо је један из грчке банке, Македонац, Алфа Банка, да га превезе, па му превезо кола, што му све то требало? Исконструисање пријема његовог код Пирејског је сада у току, највероватније су датуми… мењани… то се види, видећемо како ће то бити, поништен је његов пријем…“.

Ето, тако је почело. А онда се развијало даље, по сличом сценарију „заснованом“ на Канонима, као и сам пуч. Тиме су пучисти завршили свој посао. У Српској Православној Цркви, више нема проблема. Сви су решени уклањањем Артемија. Од тада, царује мир и једномислије по свим питањима: у односу на Косово и Метохију (нестало је онога који је био некооперативан); по питању свејереси Екуменизма; шуровању и мирењу са папистима, и тд. Али им Артемије и даље смета. Зато га и даље нападају, клеветају, руже. Ако, Бог све види, и свакоме ће дати по делима његовим.

+Епископ АРТЕМИЈЕ