ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

Трећи дан Педесетнице и празник светог Јустина Ћелијског у истоименом манастиру у Барајеву

Једно од својстава Цркве, Духом Светим саздаване и утемељиване на Христу, јесте саборност њених чланова сједињених у Господу. Та саборност сједињује међусобно верне који су на земљи са онима који, угодивши Богу, сада благују на Небу.

Тридневно прослављање великог Господњег празника – Силаска Светога Духа на апостоле, настављено је у Епархији рашко-призренској и косовско-метохијској у егзилу Светом архијерејском Литургијом на други дан овог празника, тј, на Духовски понедељак, одслуженој у нишкој катакомби Светог Архистратига Михаила.

Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г.

СВЕТА ЦРКВА ХРИСТОВА ИЗНАД КАНЏИ ПОГЛАВАРСТАВА И ВЛАСТИ

Наш рат није против људи од крви и меса него против поглаварстава и власти против господара овог мрачног света, против духова злобе у поднебесју. Тај црни поглавар који није од крви и меса заточен је у паклу али, кроз своје пале анђеле врши утицај на људе који му дају своје месо и крв за оруђе остварења његових паклених планова на земљи.

На Свети и велики празник силаска Светог Духа на Апостоле у манастиру Љуљаци, Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство, епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије. Његовом Преосвештенству саслуживали су клирици наше Епархије у егзилу, свештеници, свештеномонаси и свештенођакони.

Овај сверадосни празник, заједно са братством Љуљачке обитељи и клирицима наше Епархије, прославио је и велики број светосаваца који су испунили и препунили храм овог светог манастира.

„Откад је Творац створио свет овај, три су највећа греховна човечја пада,
због гордости Адама, Јуде и папе, обележила сво време и ток историје људске.
Због жеље њиховe, бити Бог, човек од Творца одвојен, постаје налик ђаволу“.

„Намера и природа антихриста је да царство ђавола представи као Царство
Небеско, које људи ван Христове Цркве Православне неће спознати“…

У сусрет силазећем Духу Светом у име распетог народа Србског, последњи од последњих и најмањи од најмањих, вичем из зазиданог гроба по којем газе мртве душе фарисеја. О, Боже Свемоћни и Силни, сруши оне што нас руше и Васкрсни нас својим Духом Светим.

Господин Милоје Стевановић доставио је Уредништву Отворено писмо упућено онима који га прозваше. Писмо доносимо у наставку.

Уредништво

„Пастирске“ клевете у Дабробосанској митрополији или „ Ко је непослушан Цркви нека буде одлучен“

Након прослављања наше крсне славе Свети Великомученик и Победоносац Георгије у Палама и Источном Сарајеву, којом приликом је славски колач пререзао канонски клирик Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г.г. Артемија, страсти се не стишавају.

Лажно писмо о „повлачењу“ подршке владики Артемију недавно упућене од стране светогорских пустињака

На цркворушилачком сајту узурпиране епархије рашко-призренске и косовско-метохијске, уређиваном од стране безаконе и антиканонске, узурпаторске управе, која је окупирала ову Епархију, дана 20.5.2011. године појавило се наводно писмо светогорских пустињака са Каруље, у коме се тобоже повлачи подршка, прогнаном и обесправљеном, а једином канонском епископу рашко-призренском и косовско-метохијском Артемију, претходно упућена и дата од стране истих пустињака.

Често размишљам о томе како су се неки наши архијереји усудили да клеветају и прогоне Његово преосвештенство владику Артемија и многобројне монахе из Епархије рашко-призренске. На такво размишљање стално ме враћа један догађај у нашем храму. У тренутку када је млади свештеник читао текст у коме се са званичног места ружно говори о Владици Артемију, неко је повикао: „Није истина…!

„Зрно горушичино узрасте и поста дрво велико“

(Извештај о клирицима, монасима и монахињамa
који су се придружили клиру Епархије рашко-призренске
и косовско-метохијске у егзилу)

Недеља Седма по Ваксрсу – Љуљаци

Седме недеље по Васкрсу, тј. прве недеље после Светог Вазнесења Господњег, Црква прославља Свете Оце Светог Првог Васељенског Сабора у Никеји 325. године, сазваног и одржаног под покровитељством Светог благоверног цара Константина Великог.