ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

ЈЕВАНЂЕЉЕ О СПАСЕЊУ ЧОВЕКА И ПРОПАСТИ СВИЊА

Матеј 8, 28-34; 9, 1 (Зачало 28)

У чинише људи неправду према Богу, па се они расрдише на Бога. О, људи, ко има право на кога да се срди?

Затворише безбожни уста и помислише: да не спомињемо име Божије, да би га нестало из овога света!

Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана „Тројеручица“, припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.

Мисао савременог човека је сва мемљива од западњачког хуманизма, који као своју крајњу меру и мету види пало, ограничено, нестално-релативно биће – човека, наместо, у сваком смислу, савшреног и неизмењивог Богочовека – Христа. То је разлог више да непрестано третирамо ово време, људе у њему (у мери у којој сами то желе), духовним, јеванђелским пестицидима против такве духовне мемле.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ВЕЛИКОЈ ВЕРИ

Матеј, 8, 5-13. Зач. 25.

Ако се човек не испуни дубоким смирењем, кротошћу, понизношћу и послушношћу пред Богом, како ће се спасти? Како ће се спасти безбожник и грешник, кад се једва спасава праведник (I Петр. 4, 18)? Не задржава се вода на високим литицама планинским, него на ниским, равним и удубљеним местима.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г. Г. Ксенофонта и ове 2024. године у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама на Златибору одржаће се „Сабор младости и родитељства“ једанаести по реду. Сабор ће се одржати на празник Спомена чудотворне иконе Мајке Божије „Тројеручице“ 12./25.

Унаредном прилогу доносимo пети део сведочењa о Владики Артемију који износи протојереј Виктор Потапов, старешина цркве Светог Јована Крститеља у Вашингтону.

Уманастиру у Новим Козарцима, 16. јула, на дан када света Православна Црква прославља празник чудотворне иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице –  којој је посвећен манастирски храм, свечано је прослављена храмовна слава.

Празник Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана у нашем народу је познат и као „Свети врачи“. Овим дивним мученицима Христовим и бесплатним лекарима посвећена је катакомба у Рготини код Бора.

Време у коме живимо би се могло назвати време забаве. Ђаво је лукав, „свиленим гајтаном“, односно „меканом и удобном“, али јаком везицом је привезао савременог човека, име те везице је забава¹. Схватио је да човека само треба мамити комфором, удобношћу, забавом, разбибригом, разонодом, лакомисленошћу, и тако га удаљити од размишљања о смислу живота, о суштинским и великим стварима, о души, о Богу, поробити га тривијалностима и тричаријама свекодневног, пијачно-вашарског, лакрдијашког начин живота.

У недељу 14. јула, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта, а по позиву домаћина и ктитора Светислава Чупића, служена је Света Литургија у храму посвећеном светим мученицима и бесребреницима Козми и Дамјану.

Празник светих првоврховних апостола Петра и Павла – Петровдан традиционално се саборно прославља у женском манастиру Светог Преображења Господњег у Леушићу на планини Рајац. Свету Архијерејску Литургију поводом овог великог светитељског празника служио је Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт.

Поводом овогодишње славе Свих српских светитеља у истоименом манастиру у Гринбаху под Шнебергом у Аустрији, Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Ксенофонт је обавио канонску посету манастиру .